INTERNET MAGAZIN

Zarada na Internetu - Virtuelni rudnik zlata !   

KO STVARA NOVAC NA INTERNETU ?

vlasnik sajta www.facebook.com Mark Cukerberg (odbio ponudu Yahoo-a da sajt proda za 1,6 milijardi dolara! )

Postoji mnogo poslova koji stvaraju novu tehnologiju. Nije iznenađujuće da najviše para zgrću oni koji se stalno trude da pronađu neki novi izvor zarade. Međutim, na Internetu je vrlo lako pronaći velike igrače koji dobro zarađuju. Uvek iznenade neka mala preduzeća koja su odlučila da Internet iskoriste u inovativne svrhe i dobro zarade.

Internet je naročito interesantan za one koji prodajom svojih proizvoda popunjavaju neku prazninu na tržištu. Tako se, recimo promenio život kasapina Jacka Scaif-a koji do pre nekoliko godina nije znao o postojanju Interneta. On, međutim, danas prodaje suvu slaninu i crni puding u Africi, Hong Kongu, i u većini evropskih zemalja. Njegov godišnji prihod je od 70.000 funti porastao na 700.000 funti ! Mnogo je pozitivnih primera. Mi možemo pisati o analizama: koliki je porast korisnika Interneta prema različitim vremenskim periodima. Ali možemo isto tako pisati o strukturi korisnika Interneta koje možemo podeliti na one koji koriste samo elektronsku poštu, surfuju po netu, koriste Internet u privatne ili poslovne svrhe, a sve to možemo analizirati prema starosnoj strukturi. Naravno, najinteresantniji su ipak oni koji Internet koriste u poslovne svrhe i oni koji trguju (kupuju ili prodaju) online.

Poznato je da se 2001. godine desio veliki slom dot.com kompanija (kompanije koje posluju isključivo preko Interneta). I pored te činjenice broj korisnika Interneta nije se zaustavljao.

Korisnici Internet upotrebljavaju u sve većoj meri za neke sofisticiranije svrhe. Dok je 1998. godine na vrhu lestvice bilo korišćenje elektronske pošte, pretraživanje vesti, proizvoda i usluga, današnji trendovi nam govore o većem interesovanju za pregled stanja na računima, plaćanju preko Interneta, traženju poslova. U SAD je korišćenje Interneta imalo veliki uticaj na glavne životne odluke, od kupovine automobila i kuća do pronalaženja novog hobija, pronalaženja posla, dobijanja legalnih saveta i traženja partnera.

Zanimljivi trendovi su se razvili i među onima koji donose poslovne odluke prema Vašington Post-u. Izveštaji kažu da su poslovni ljudi sve više pod uticajem online reklama u odnosu na ostale reklamne medije. Oko 60% onih koji donose odluke kažu da je Internet najbolji način za reklamiranje, dok ostatak preporučuje TV i radio. Evo još nekoliko interesantnih činjenica na osnovu kojih možete proceniti koji je mediji najefikasniji:

Radiju je trebalo 30 godina da osvoji 30.000.000 slušalaca TV je za 15 godina da privukao 60.000.000 gledalaca Internetu su bile dovoljne samo 3 godine (1995-1998.) da pridobije 90.000.000 novih korisnika

Procene stručnjaka

Promena strategije poslovanja i orijentacija na elektronsko poslovanje uslovljava dramatične promene u smislu ostvarenih prihoda i ušteda u troškovima. Svetske kompanija primenom elektronskog poslovanja drastično smanjuju troškove ukupnog poslovanja. Sve je više preduzeća koja svoje proizvode i usluge nude online i sve je veći broj onih koji imaju potpuno automatizovane i integrisane procese od dobavljaca do potrošača.

Internet je mnogima omogućio da svoje sisteme za primanje narudžbina i izdavanje računa, postave tako da u realnom vremenu sedeći kod kuće možete u potpunosti ostvariti svoje interese, bilo da želite da kupite određeni proizvod ili da želite da rezervišete avionsku kartu za daleku detinaciju. Generalno, svako ko se bavi bilo kakvom vrstom poslovanja koristi elektronsko poslovanje za smanjenje troškova i unapredenje efikasnosti.

Kako i šta pokrenuti na Internetu da bi uspelo i komercijalno se isplatilo? Niko naravno ne može dati jedini i ispravan “the odgovor”. Svi mi koji smo jednom krenuli u samostalne poslove, vezano ili nevezano za web sasvim nebitno - morali smo preuzeti određenu dozu rizika, ma koliko nam naše ideje u datim momentima izgledale originalne, profitabilne i koliko signali sa tržišta bili povoljni. Isto je i sa pokretanjem web baziranih poslova na globalnoj mreži - Internetu. Iako su klasični troškovi pokretanja takvog tipa poslova kudikamo niži, treba investirati velike količine vremena i znanja da bi takve stvari uspele.

Prvo i osnovno, treba dosta razmišljati, i stvari sagledati iz različitih uglova. Vrlo dobar je jedan primer iz knjige “The Search” o čoveku koji se prvi setio da otvori online prodavnicu za osobe sa velikim brojevima stopala. Ljudi velikih nogu, cipele iznad broja 46… Čovek iz nekog malog američkog mestašca, je uglavnom išao logikom - u mom mestu možda ima par ljudi kojima takve cipele trebaju, ali kada analiziram globalno, eee to je već druga priča, tu imamo ogromnu grupu itekako motivisanih potrošača koji muku muče da nađu toliko im potrebnu stvar – adekvatnu cipelu za svoje stopalo. Promoćurni Amerikanac je stvorio one-stop online izvor za komercijalno zanimljivu ciljanu grupu i to mu se itekako isplatilo. Ta priča dobar je primer za ilustraciju tzv. razmišljanja “iz različitih uglova”.

INTERNET – VAŠ RUDNIK ZLATA

Kako uspešno da započnete „on-line biznis“ i zaradite na svetskoj kompjuterskoj mreži? Kako da iskoristite sve mogućnosti za poslovanje koje su se otvorile na Internetu, da prodajete sopstveni proizvod ili ponudite neku uslugu, preko najmoćnijeg trgovačkog lanca 21. veka, svetske komunikacione mreže? Prvi korak je da napravite plan akcije. Puno ljudi se ne trudi da napravi plan akcije iako se postavljanje on-line biznisa veoma razlikuje od poslovanja u okruženju četiri zida, jer umnogome proširuje polje konkurenata i kupaca. Za on-line biznis je veoma važno razumeti šta prodajete, ko još to isto prodaje i kome.

Vaša adresa

Odaberite ime domena (www.vašeimedomena.com) Kada odabirate ime potrudite se da ostanete u . com domenu. Dalje, potrudite se da ne koristite crticu (hyphen) ni brojeve u imenu domena. Crtice i brojevi se teško pamte i ako se ime domena pogrešno ukuca Vaš sajt se neće otvoriti. Takođe, nemojte da se pravite previše pametni kad osmišljavate ime. Sajt neće biti efektivan ukoliko morate da objašnjavate kako se piše ime. Ime vašeg domena treba da bude reč ili fraza koju ljudi mogu tačno da razumeju kad je čuju. Koristite tačno ime vaše kompanije ili, ako je to već uzeto, neka ime vašeg domena bude o onome čime se bavite.

Registracija firme

Registrujte vaše domen ime. Domen imena se registruju jednom godišnje kroz kompanije koje imaju dozvolu da budu agenti (registri). Iako je najbolje naći najjeftiniji registar, budite sigurni da Vam taj registar takodje omogućuje da sa lakoćom rukovodite vašim sajtom. Zatim, nađite provajdera (Internet servis provajder ili ISP). Postoje na hiljade provajdera i možete provesti sate i sate procenjujući i poredeći njihove usluge i cene. Ali kada tek počinjete, i najosnovniji paket usluga biće vam dovoljan. Isprva koristite provajdera iz vaše lokalne zajednice tako da lično možete da imate kontakt sa njim u početnim mesecima rada vašeg e-komerc web sajta. Za provajdera možete takođe da koristite kompaniju preko koje ste registrovali ime vašeg sajta. Vidite da li imaju paket usluga koji nudi najmanje 100Mb disk prostora, 2 do 3GB mesečnog transfera, makar jednu e-mail adresu, usluge e-mail forvardovanja/prosleđivanja, databazu, telefonsku pomoć 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, dnevni bekap (backup), i pristup FTP-u 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Tokom prvih nekoliko meseci od postavljanja sajta neće vam biti potrebni ekstra kapaciteti ili skup paket usluga.

Dobar dizajn

Napravite profesionalno dizajniran web sajt. Jedna od najvećih grešaka koju prave osobe koje prvi put postavljaju sajt za svoj biznis je to što odabiraju da uštede novac time što sami kreiraju sajt. Osim ukoliko niste grafički talentovani i imate dosta iskustva sa dizajniranjem web sajtova, ne preporučujemo Vam ovu opciju. Vaš web sajt će biti SVE na čemu će posetioci sajta zasnovati svoju odluku. Dizajn vašeg sajta jednostavno mora da ostavi utisak profesionalizma, poverenja, sigurnosti i lakoće. Sajt koji izgleda kao da je iz „domaće radinosti“ prosto vršiti - “Ja sam početnik koji nema novca i moguće je da će biznis svakog momenta propasti !”. Sigurno je da ne želite da ostavite takav utisak.
Ukoliko nemate novca da unajmite profesionalca za dizajn sajta imate dva izbora. Ili uštedite nešto novca, ili naučite sami da to radite kako treba. Angažovali nekoga da vam dizajnira sajt ili to radili sami, morate dobro da poznajete osnove HTML-a. Morate da znate kako sami da menjate sadržaj sajta, postavljate stranice i komande, i kako da rukujete nekim manjim administrativnim detaljima.

Informacija za sve

Sadržaj je najvažniji. Ova fraza je možda veoma stara, ali je princip i dalje tačan. Ljudi koriste Internet da bi pronašli informacije. Kupci se moraju ubediti kako bi na kraju kupili nešto. Internet Pretraživači (search engines) će Vaš sajt rangirati po rečima koje imate na stranicama. ZAPAMTITE: virtuelni svet se vrti oko sadržine. Ne želimo da zvučimo kao pokvarena ploča, ali ukoliko ne možete da napišete izazovan tekst kojim biste ubedili kupce da kupe nešto, možda bi vam bilo bolje da malo sačekate sa objavljivanjem sajta.

Baze podataka

Napravite bazu podataka proizvoda ili usluga. Ukoliko prodajete više od jednog proizvoda biće vam potreban način da izlistate sve proizvode na sajtu, način koji će vam omogućiti da lako pravite promene cena i opisa. Što više proizvoda nudite to je ova menadžerska funkcija sve kritičnija.

Ništa bez reklame

Pomovišite svoju on-line prodavnicu. Kako bi kupci našli Vašu prodavnicu morate da budete listirani na pretraživačima interneta i u direktorijumima. Da biste ubrzali proces uvrštavanja Vašeg sajta na većim pretraživačima interneta, prijavite sajt svakom pretraživaču i tražite da vaš sajt bude spidered (pretražen), ili posećivan od strane internet pretraživača (i zatim uvršten i listiran na pretraživačima). Brz i jednostavan način da to uradite jeste da koristite prijavni program. Pretraživači interneta (kao što su Google i AOL, Krstarica) predstavljaju odličan način da dovedete ljude do svog sajta.

Non-stop na mreži

Održavajte svoj sajt. Veoma je bitno redovno proveravati da li ima neispravnih linkova na sajtu. Polomljeni linkovi ostavljaju utisak neprofesionalnosti i ne daju klijenteli osećaj sigurnosti da je vaša kompanija pouzdana. Takođe bi trebalo često gledati odakle (sa kojih sajtova) ljudi dolaze do vaših stranica i koje stranice najviše gledaju. Konstantno poboljšavajte sajt. Dodajte e-mail forme kako biste bolje komunicirali sa vašom klijentelom. Šaljite e-mail oglasnik radi promocije sajta. Nemojte nikad prestati da učite. Ukoliko ste predani tome da sve sami odradite, morate uvek imati najnovije informacije Uspeh vašeg poslovnog poduhvata, bio on uvoz i prerada nafte ili palačinkarnica na uglu, velikim delom zavisi od odluka koje donosite. Pre nego krenete u avanturu onlajn poslovanja, odlučite da do kraja pročitate ovaj tekst. Srbija ?

Jedan od glavnih razloga zašto bi se možda moglo reći da situacije nije mnogo drugačija u odnosu na prethodne godine je što se, i pored najava, još nije pojavio domaći online payment gateway. To je veoma bitna stavka koja će doprineti boljoj produkciji online sadržaja, jer će vlasnici sajtova moći lakše i brže da naplaćuju svoju robu i usluge koje prodaju preko interneta i moći će da zarade od svog sadržaja.

Danas se vlasnici sajtova na različite načine “dovijaju” da bi naplatili svoju robu i usluge preko interneta. Srbija je i dalje na crnoj listi za PayPal (najpoznatiji online payment provajder na svetu), pa je u startu uskraćena da transakcije obavlja onako kako mnogi u svetu obavljaju. Ipak, s obzirom da smo mi narod poznat po tome da se snalazi u svakoj situaciji, dosetili smo se da se PayPal može koristiti registrovanjem nalog preko nekog prijatelja u inostranstvu. Međutim, ukoliko se utvrdi prijavljivanje preko IP adrese iz Srbije, nalog se blokira sa svim do tada sakupljenim novcem. Druga mogućnost za koliko-toliko elegantno primanje uplata putem kreditnih kartica je servis 2Checkout, gde provizija nije mala (preko 5%), a i politika zadržavanja novca na 90 dana je za mnoge neprihvatljiva.

Zanimljivo je reći da su se sajtovi za upoznavanja, tzv. dating, iz aspekta akvizicija od strane drugih kompanija pokazali kao najbolji poslovni model. Rumunski Urbae je preuzeo dva poznata srpska dating sajta LoveDelux.com i Poljubac.com, te ih spojio u jedinstveni sajt Poljubac.urbae.com. Takođe, srpski dating servis Romance-Cafe.com je preuzela jedna nemačka kompanija u cilju distribucije tog softvera za nemačko govorno tržište. Procene su da su akvizicije ovih sajtova donele prvobitnim vlasnicima nekoliko desetina hiljada eura

Neki od srpskih proizvoda i servisa su prisutni direktno i na svetskom tržištu. Između ostalih to su: ddir.org (dizajnerski direktorijum), activeCollab.com (kolaboracioni alat za upravljenje projektima), ImportantAds.com (oglašivačka mreža), Rentalio.com (turistički pretraživač) i Vivvo.net (cms proizvod). Među skoro lansiranim izdvaja se MyShop.co.yu po tipičnom modelu od igle do lokomotive.

Zaključak

Činjenica je da će u naredne dve godine online poslovna atmosfera biti sve zdravija (čitaj – evidentnija korist od poslovanja putem interneta), ali je sve izvesnije da će tek značajnijim uplivom države i puštanjem e-servisa (e-vlada i poslovna komunikacija između države i privrednika) doći i do značajnije primene e-poslovanja.
Nedavno je usvojena Strategija razvoja informacionog društva čijom primenom treba da se ukaže na posebne potrebe i snagu različitih delova informaciono-komunikacionih tehnologija.

U ovoj 2007. godini očekujemo da se u Srbiji konačno pojavi domaći online payment gateway, zatim jedna regionalna konferencija posvećena isključivo Internetu, još jedan ozbiljni igrač na polju internet usluga, kao i još jedan portal. Imamo utisak da će i kompanije u Srbiji shvatiti značaj korporativnog blogginga, pa očekujemo i pojavu nekoliko blogova tog tipa, kao i pojavu lokalnih verzija popularnih stranih servisa koji će doprineti povećanju interaktivnosti domaćeg veba. Poruka za kraj ovog teksta : SAMO HRABRO !

Istraživanja i Rezulati !

Kompanija „Dell Computer“ je pravi primer Internet poslovanja. Preko svih računa i poslovanja koji se ostvaruju preko Interneta generiše oko 50% godišnjeg prihoda. Easyjet je kompanija koja preko Interneta proda oko 90% od ukupnog broja avionskih karata koje nudi kroz svoj poslovni sistem .

Čuvena je i dotkom legenda o online aukciji kuće eBay, koji su zaradili mnogo novca prodavajući stare stvari sa tavana ljudi koji su se prijavili za aukcionu prodaju. U jednom trenutku bilo je 5 miliona aukcija na eBay. Tokom 2000.godine vrednost proizvoda kupljenih i prodatih preko ovog sajta od strane 30 miliona registrovaniih korisnika iznosila je 5 biliona dolara.