INTERNET MAGAZIN

Da li ste zadovoljni svojim Beb sajtom?  

BEB PREZENTACIJA KAO POTREBA

Privredna komora Srbije bila je krajem decembra 2006. godine domaćin okruglog stola na temu: „Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova?” . Udruženje informatičke delatnosti PKS  i Društvo za informatiku Srbije kao organizatori ovog skupa pozvali su mnogobrojne goste među njima i pomoćnika ministra za nauku u Vladi Republike Srbije Čedomira Šuljagića koji je odgovarao na pitanja prisutnih.  Težište razgovora bilo je na predstavljanju kompanija na Internetu, jer je procena da u ovom trenutku u Srbiji postoji 40, 00 veb sajtova. Takođe e-mail saobraćaj u 2006. porastao je u odnosu na prethodnu 2005. godinu za 100%. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije  je zaključio da se kod nas Internet slabo koristi za kvalitetno prezentovanje kompanija i poslovanje i da je između ostalog tribina organizovana kao podstrek kvalitetnijem razvoju domaćeg veba. Raspravljalo se i o još uvek aktivnom yu internet domenu, čiju je promenu gospodin Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku najavio do sredine 2007. godine, kao i o Zakonu o elektronskom potpisu za koji su podzakonska akta već donešena.

Procene stručnjaka  

U trenutku kada skoro četvrtina građana naše zemlje koristi Internet, a među poslovnim ljudima, novinarima i osobama koje donose značajne odluke, taj je procenat mnogo veći, Internet postaje veoma bitan kanal komunikacije a kompanijsko prisustvo na njemu mora da bude strateški osmišljeno i stručno sprovedeno. Neke od karakteristika dobre Internet prezentacije su pre svega da posetilac jasno zna na kom je sajtu i koja mu je namena, potom dobar dizajn i razvijene funkcionalnosti, što sve zajedno treba kod posetioca da izazove želju da ga ponovo poseti. Izuzetno su važni i kvalitetna produkcija, dobra promocija, razrađen i dopadljiv vizuelni identitet i primenjena odgovarajuća tehnologija, ali pre svega toga važan je sadržaj koji mora biti logično strukturiran i redovno ažuriran
Da bi se to postiglo treba se pridržavati pravila koja su opšte poznata, ali ih se pri kreiranju domaćih sajtova malo ko pridržava.
Kada se govori o funkcionalnosti nekog sajta mora se voditi računa o brzini učitavanja, preglednosti navigacije i optimizaciji grafike – što su prioriteti kod ovog segmenta posla na izradi kvalitetnog veb sajta.

Značaj poštovanja standarda kojima web sajt podleže kao softverski proizvod, nisu nepoznati domaćim informatičarima. Kada bi se izradi veb sajtova više pristupalo projektno poštujući cikluse kreiranja, života i potrebu za inoviranjem, a manje „ad hok”, od slučaja do slučaja i kampanjski, rezultati bi bili bolji.
Učesnici okruglog stola složili su se da se mora uspostaviti preko potrebna standardizacija i unaprediti komunikacija između naručilaca i izvođača veb sajtova da bi se kao rezultat postigao kvalitet u rangu sa svetskim. Informatičari su istakli da oni kao struka moraju veoma pažljivo da prate novine do kojih dolazi na Internetu i da budu brzo spremni da reaguju na njih. Takav je primer uvođenje novog veb čitača sa kojim starije verzije sajtova nisu kompatibilne, pa njihov prikaz nije odgovarajući. Stoga je loša praksa da rad na sajtu prestane u tr enutku kada se on pojavi na vebu, već bi trebalo da kompanije sa firmama i osobama koje im realizuju sajtove dogovore aranžmane o dugoročnoj saradnji.
Još jedan zaključak sa ovog okruglog stola indikativan je za unapređenje kvaliteta domaćih veb sajtova, odnosno načina na koji se domaće kompanije, privreda, pa i zemlja u celini predstavljaju globalnoj javnosti putem interneta. Nekoliko prisutnih iznelo je probleme koji se javljaju na relaciji između pojedinaca i firmi koje veb sajtove realizuju i naručilaca. Naime, loša je praksa da za prisustvo na internetu kompanije budu zadužen IT ili marketinški sektor. Internet je prvenstveno komunikacioni kanal koji se može efikasno koristiti i u svrhu prodajnih ili marketinških aktivnosti. Po logici stvari, za izradu koncepta internet prisustva, kreiranje i inoviranje sadržaja i promociju trebalo bi da budu zadužene osobe čiji je posao komunikacija kompanije sa javnošću ili agencije koje su iznajmljene za ovaj posao. Pošto to obično nije slučaj, redovno se dešavaju izmene koncepta „u hodu”, kašnjenje ili nedostavljanje sadržaja, a posledice su vidljive na dosta domaćih veb sajtova.

Srbija ?

Da bi  Srbija napredovala u oblasti Interneta i izgradnji veb nastupa postoje bar četiri zadatka: organizacioni napor na kreiranju projektnog tima, koji spada u domen poslovnog konsaltinga, definicija ciljeva i koncepta, koji spadaju u domen veb konsaltinga, fizička izrada, koja spada u domen veb produkcije i konstantna evaluacija efekata i unapređivanje, koje zahtevaju koordiniran angažman sve tri aktivnosti.
U inostranstvu se ovim zadacima bave usko specijalizovane agencije, jer su i aktivnosti takve da ih je po pravilu isplativije implementirati van sopstvene organizacije. Specijalizacija agencija u svakom od ovih domena je neminovna i kod nas, ali smo daleko od toga u ovom trenutku. U Srbiji se i dalje pod izgradnjom Internet nastupa podrazumeva i prodaje isključivo veb produkcija. Smatrati veb produkciju jedinom aktivnošću u građenju Internet natupa isto je kao i zidarske radove smatrati jedinom aktivnošću u građevinarstvu. Na kraju završite sa trospratnicom bez fasade, dvorišta, ograde na terasi i sve to na sred blatnjave livade.

Da  li ste  zadovoljni svojim web sajtom?

Zaključak

Sve u svemu, može se zaključiti i na primerima pokazati da u našoj zemlji ima sposobnih pojedinaca i timova programera, dizajnera i osoba koje se bave koncipiranjem i promocijom veb sajtova, koji se zalažu da se na viši nivo podigne Internet prisustvo naših kompanija, privrede pa i cele zemlje. To je uostalom i bitan segment borbe za promenu lošeg imidža koji Srbija ima u svetu. Internet je najjeftiniji, a veoma dostupan komunikacioni kanal, pa podizanje kvaliteta domaćih veb sajtova može da ima direktan pozitivan uticaj na promenu ovog stanja. Da bi se to desilo neophodno je prvenstveno animirati čelnike domaćih kompanija da u svoje prisustvo na Internetu ulože neophodnu pažnju i potrebna sredstva. Da bi oni to učinili najbolje im je na primerima, što je prvenstveno zadatak novinara, ali i onih koji se koncipiranjem i realizacijom prisustva na internetu bave, pokazati koristi koje kompanije imaju od dobro osmišljenog i stručno sprovedenog prisustva na Internetu. One mogu biti direktne, od sklopljenih novih poslova i od uštede jer su pojedini poslovni procesi prebačeni na Internet, i indirektne koje se ogledaju u porastu poznatosti kompanije i proizvoda i u povećanju reputacije kod potrošača i u poslovnim krugovima. Takav primer je kompanija „Metalac” iz Gornjeg Milanovca, koja je u redizajn svog veb sajta uložila vreme, angažovanje nekoliko osoba iz same kompanije i za naše uslove značajna sredstva, a na dodelu nagrade za najbolji kompanijski veb sajt koji im je prošle godine dodelilo Društvo za informatiku Srbije došao je generalni direktor kompanije.

S obzirom na to da bruto nacionalni dohodak od 4.400 dolara po glavi stanovnika Srbiju smešta u nerazvijene zemlje, svi učesnici su se složili da se kao i u ostalim domenima mora puno raditi na unapređivanju kvaliteta domaćih veb sajtova.

Istraživanja  i  Rezulati !

Preko 1.900.000 lica koristilo je računar u poslednja tri meseca u Srbiji
26,5% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar

18,5 % domaćinstava u Republici Srbiji poseduje Internet priključak

56, 8 % ljudi u Srbiji NIKADA nije koristilo računar

97, 3% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju

Zemlje Evropske Unije : u poslednja tri meseca Internet je koristilo 47% stanovništva
Izvor :  Republički zavod za statistiku Republike Srbije

Najtraženije reči na Srpskom vebu u 2006. godini su :
Srpski internet pretraživač "Pogodak!" (www.pogodak.co.yu) je pred kraj 2006. godine analizirao pretrage svojih korisnika i napravio iscrpan pregled najviše traženih reči u 2006. godini.

Najtraženiji pojmovi u 2006. godini na Pogodak.co.yu

U trci za najtraženiju ženu, prave borbe zapravo nije ni bilo. Prvo mesto, isto kao i prošle godine, pripada izuzetno popularnoj Svetlani Ceci Ražnjatović. Tri puta manje pretraga ima voditeljka Nataša Miljković (5.664 pretraga), dok je odmah iza nje Seka Aleksić (5.331 pretraga). Hrvatska pevačica Severina se nalazi na 4. mestu, a mlada glumica Maja Mandžuka se našla među prvih deset najtraženijih žena.
Teniserka Ana Ivanović je najtraženije ime iz sveta sporta, a među muškim sportistima izdvojio se vaterpolista Vanja Udovičić.
Naš genijalni naučnik Nikola Tesla (2.496 pretraga) je najtraženije ime među muškim osobama, za njim sledi trenutno najpopularniji hip-hoper Marčelo (1.348 pretraga), zatim Slobodan Milošević (1.123 pretraga), Željko Joksimović (994 pretraga) i pomoćnik ministra za trgovinu, turizam i usluge Srđan Srećković (937 pretraga).
Rezultati istraživanja po kojem su najpopularniji na Internetu erotski i muzički sadržaji, a seks, kao najčešće ukucavanu reč na pretraživačima, zamenila je reč – oglasi. 

I to je bilo to u 2006. godini. Saznali ste šta Srbi traže na Internetu. Da li ste iznenađeni? Mi nismo, ipak smo mi specifičan narod i to su stvari o kojima pričamo u školi, na poslu, uz kafu, a ne o Bušovoj politici, cunamiju, teroristima i sličnim stvarima, koji nemaju veze sa nama.