INTERNET MAGAZIN

Web osnovi I

Šta je Internet?

Internet je globalna kompjuterska mreža koja uključuje e-mail i World Wide Web
( mreža po celom svetu ). World Wide Web nudi sredctva za komunikaciju, istraživanje, pronalaženje, učenje i trenutnu razmenu informacija. Pristupite li Internetu pristupićete pravom bogatstvu alata i informacija.

Zašto koristiti Internet?

Internet omogućava trenutni pristup milionima ljudi radi aktivnosti kao što su: komunikacija, istraživanje, biznis i rekreacija. Koristi se kao alat za komunikaciju i istraživanje, sredstvo za prenos podataka i način da se razvije online prisustvo. Web je izuzetno popuularno sredstvo i efikasan način za pribavljanje podataka.
Sa tolikim bogatstvom informacija koje su dostupne na Webu, vredno je naučiti osnove kako identifikovati i locirati informacije koje su nam potrebne.

Šta je Internet?

Internet je:

1. ogromna mreža sačinjena od velikog broja manjih nreža
2. u užem smislu, mreža miliona kompjutera širom celog sveta koja pokriva sve oblasti ljudskog delovanja.

Internet je:

1. elektronska pošta ( e-mail); ukoliko koristite ( e-mail, Vi ste korisnik Inteneta
2. Protokol prenosa datoteka (( File Transfer Protocol (FTP)); FTP je set pravila za prenos datoteka i podataka preko Interneta
3. Usenet ( User Network ) Newsgroup; članci i artikli mogu biti izabrani selektivno i pročitani direkno na Internetu
4. Chat Rooms; Čet na Intenetu omogućava tekstualnu konferenciju više korisnika u realnom vremenu.
5. World Wide Web; ovo je najpoznatija i najpopularnija Internet tehnologija. Ona preko programa koji se zovu Web brauzeri (Web browsers ), omogućava pristup Web stranicama raznih sajtova sa praktično neograničenim brojem informacija, fotografija, video i audio materijala. Najpopularniji Web brauzeri su: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, Netscape Navigator, Safari.

INTERNET

Istorija  INTERNETA
Internet je mreža koja se razvila na temeljima ARPANET-a (Advanced Research Projects Agency), mreže koja je u početku povezivala računare na američkim univerzitetima.
60-ih godina prošlog veka ta je mreža izgrađena da bi povezala računare na sledećim fakultetima:
- Stanford Research Institute (California),
- University of California at Los Angeles (UCLA),
- University of California at Santa Barbara (UCSB)
 - University of Utah.
Mreža je prema zahtevu američkih vojnih službi izvedena tako da bi mogla funkcionisati čak i ako bi komunikacija s nekom od komponenata mreže bila onemogućena,  (što je bilo važno ako bi došlo do atomskog rata – bilo je vreme Hladnog rata između SAD-a i SSSR-a).
Ta mreža se sve više širila i povezivala sve više fakulteta, pa je bilo neophodno uvesti fiksne standarde za razmenu informacija i protok podataka.
S vremenom su sve veće organizacije uvele svoje računarske mreže u SAD i u Evropi, što je bilo vrlo praktično i ubrzavalo je protok informacija, a počele su se i stvarati prve online baze podataka. Tada je 1989. engleski računarski stručnjak Timothy Berners-Lee podneo  zahtev institutu CERN (European Center for Nuclear Energy Research) da se razvije hipertekstualna forma za razmenu informacija, čime bi se uveliko omogućila brža razmena podataka i olakšala dalja standardizacija i razvoj računarskih mreža. Isti taj stručnjak je razvio i WWW (World Wide Web) mrežu koja je povezivala računare širom sveta, koja je deo Interneta, a po količini sadržaja zauzima više od 75% sadržaja na celom Internetu, a istraživanja pokazuju da taj udeo Weba još raste.  World Wide Web je 1989. doneo mnoge standarde i rešenja koja su i danas aktuelna i omogućavaju funkcionisanje Weba i Interneta kao mreže.

DANAŠNJA PRIMENA INTERNETA

Iako je u početku Internet bio namenjen samo u naučne i poslovne svrhe danas je Internet postao najveći svetski medij za razmenu informacija, poslovanje, oglašavanje, komunikacije, zabavu i još mnogo drugih primena. Razvija se ogromnom brzinom a najveći računarski stručnjaci ne mogu predvideti njegove buduće primene, a ni opšte smernice njegovog razvoja.
Danas su razvijene ogromne baze podataka koje su postavljene na Internetu i veruje se da Internet sadrži celokupno znanje čovečanstva, što je verovatno vrlo blizu istine. Vrlo je malo stvari koje se ne mogu naći na Internetu, i mada su mnoge od njih zatvorene za pristup javnosti (kao npr. vojne informacije ili strogo čuvane tajne industrijske informacije) sve su te informacije postavljene na Internet da bi bile lakše i brže dostupne. Neka istraživanja su pokazala da je oko 85% sadržaja na Internetu javno dostupno.
Što se tiče Interneta kao informacionog medija koji je sam po sebi daleko najveći i najopsežniji u svetu, a još je velikom većinom nezavisan od cenzure nekih organizacija i vlada, on je
trenutno najbrži i najpouzdaniji medij (više se ne postavlja pitanje da li neka
informacija postoji na Internetu, nego gde je tu informaciju  moguće pronaći).

Srbija u 2007. na Internetu

Kako su pokazala prethodna predviđanja za razvoj Interneta u Srbiji, ali i podaci o porastu korišćenja Interneta kod nas (prema CePIT-u 20 odsto stanovništva Srbije koristi Internet , podatak do oktobra 2006), može se zaključiti da će Srbija ući u sve ozbiljniju upotrebu Interneta – ali polako, bez ikakvog buma.

Elektronsko poslovanje (Trgovina preko Interneta)

Činjenica je da će u naredne dve godine online poslovna atmosfera biti sve zdravija (čitaj – evidentnija korist od poslovanja putem Interneta), ali je sve izvesnije da će tek značajnijim uplivom države i puštanjem e-servisa (e-vlada i poslovna komunikacija između države i privrednika) doći i do značajnije primene e-poslovanja.

Za šta će se najčešće koristiti internet u 2007?

I dalje prednjače e-mail, zabava, Instant Messaging i VoIP (pored edukacije, kupovine i istraživanja/pretraživanja i Internet telefoniranja), s tim da se fokus korisnika seli sve više prema „skidanju”, ali i gledanju (slušanju) audio i video sadržaja.

Od momenta kada je Google.com kupio servis za video razmenu YouTube.com, stručna javnost predviđa da će se u narednoj godini rešavati pitanja autorskih prava video-sadržaja i sadržaja koje kreiraju sami korisnici (user generated content), a rešenje se nazire u načinu kako se trenutno koriste/kupuju video-sadržaji. Ova pitanja će zahvatiti i sve aktuelniji problem popularnosti P2P sistema komunikacije (mogućnost da se preko internog povezivanja korisničkih kompjutera putem Interneta razmenjuju različiti sadržaji).

Srbija u 2007. na Internetu - Šta ne valja?

Istraživanja koja su objavljena u toku ove godine pokazuju negativan trend – relativno nizak procenat korisnika Interneta (u odnosu na zemlje u okruženju) i veliki pad prodaje računarske opreme.

Posle par bitnih promena iz 2005, godina koja je na izmaku nije nam donela gotovo nikakvih pomaka kada je zakonska regulativa u pitanju. Konačno je početkom oktobra doneta Strategija razvoja informacionog društva, koju smo očekivali još krajem 2005. Dokument sam po sebi neće predstavljati nikakav napredak ako ne usledi izrada detaljnih strategija o e-upravi, e-trgovini, e-zdravstvu, e-obrazovanju i sl. od strane nadležnih ministarstava. Pored strategije, moramo da imamo i odgovarajuće zakone i podzakonske akte. Još uvek nemamo zakon o e-poslovanju, zakon o e-trgovini, zakon o elektronskom dokumentu, zakon o zaštiti podataka o ličnosti...