INTERNET MAGAZIN

Internet RAT saopštenjima  

Dragi naši i još draže naše, srpskom  narodu koji je već "isprepadan" raznim teorijama zavere i "udbom" će se ubiti volja i za tim jednim (skoro jedinim) segmentom korišćenja interneta u Srbiji - I-mejlom. Povod za ovu rečenicu je dobro poznato „Uputstvo“ koje je stanoviti RATEL obnarodovao pre nekoliko nedelja. Ipak neko se setio da takvo ponašanje i nije u skladu sa normama koje svi priželjkujemo (poštovanje standarda) i evo već nekoliko dana traje rat saopštenjima ko jeste a ko nije u pravu. Rezultat ma kako se završio rat je 1:0 za onlajn zajednicu Srbije. Vlada je uputila hitan zahtev Parlamentu da se usvoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Borba za revidiranje stavova RATEL-ovih tehničkih uslova za Internet se nastavlja. Evo šta je još uvek sporno u vezi sa RATEL-ovim Tehničkim uslovima za Internet mreže:

- Usvajanje bez adekvatne najave i zakonom (o telekomunikacijama) propisanih konsultacija sa operatorima na koje se tehnički uslovi za Internet odnose. U tom dokumentu trenutno jasno piše da se oni odnose na sve javne TK operatore koji upravljaju Internet mrežama, pružaju Internet usluge ili pružaju usluge pristupa Internetu, a ne samo na 3 ili 4 nadprovajdera. Ako Tehnički uslovi zaista treba da se odnose samo na 3-4 operatora, to treba eksplicitno navesti u tekstu. Ako ostane da se Tehnički uslovi odnose na sve ISP, potrebno je da RATEL organizuje konsultacije o dokumentu u kome će, na pogodan način, svi ISP dobiti mogućnost učešća/slanja komentara (jer će svaki ISP, bez obzira na veličinu, morati da se prilagodi i obezbedi sprovođenje Tehničkih uslova).

- Neprecizan tekst uslova, podložan različitim tumačenjima, što unosi neizvesnost i za provajdere i za korisnike, a radi se o izuzetno osetljivoj temi. Na mestima preširoke tehničke mogućnosti koje nemaju
veze sa sprovođenjem ovlašćenog nadzora, kao što je recimo periodično dostavljanje baze svih pretplatnika (jasno je da se nalozi za nadzor nikada ne izdaju tako da se odnose na sve korisnike). Neusklađenost dokumenta sa relevantnom međunarodnom regulativom, kao što su tehničke specifikacije ETSI za ovlašćeni nadzor (RATEL je član ETSI), smernice Saveta Evrope o sprovođenju ovlašćenog nadzora Interneta (Srbija je članica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije SE o sajber  kriminalu), i da ne nabrajamo dalje... Činjenica je da argumenti za donošenje Tehničkih uslova za Internet mreže nisu sporni: postoji zakonska obaveza da se oni donesu, postoji procedura po kojoj se donose i svi se slažu da ovlašćeni nadzor treba da postoji kao sredstvo za obezbeđivanje sigurnosti na Internetu i šire, te da mora biti zasnovan na sudskom nalogu. Ipak, ti argumenti ne pružaju odgovore na gore navedene probleme i ne mogu služiti kao univerzalno opravdanje za navedene propuste. Takođe, činjenica da se radi o tehničkim uslovima i dalje ne znači da oni postoje u nekom vakuumu, njihova primena u praksi proizvodi sasvim realne posledice po korisnike i operatore i RATEL ne bi trebalo olako da prelazi preko toga.  Vreme će pokazati a nekim čikama i dokazati da je zaustavljanje Internet lokomotive štetno po državne interese. Kako ? Da li ste se ikada zapitali zašto kod nas još nije uvedeno elektronsko plaćanje ? Dakle plaćanje usluga i proizvoda koje možete naručiti putem Interneta. U razvijenom svetu ili bar onom delu koji je manje razvijen, recimo Rumunija (oni su nam bliski po kilometraži) već je zaživeo ovakav vid trgovine. Pokrenuta pre više godina, platforma 3D Secure već je u prvoj godini svog rada „prebrojala“ 4 miliona dolara u transakcijama, čime je Rumunija postala pionir u jugoistočnoj Evropi. Mogućnost da se uz niske troškove promovišu proizvodi i ponude usluge više dodatne vrednosti velikom broju direktno zainteresovanih potrošača, kao i mogućnost unapređenja sopstvenog biznisa uz mala ulaganja čine prednosti elektronske trgovine, objašnjavaju rumunski stručnjaci. Na porast elektronske trgovine utiču sve veća konkurencija, ali i promena ponašanja potrošača, zbog čega kompanije moraju da pronalaze nove načine za povećanje prodaje. Tragom ovakvih rečenica dolazimo do brojki koje govore sledeće: u 2007. godini Rumuni su potrošili preko 35 miliona EUR na elektronske trgovine i plaćanje putem Interneta što prema zvaničnim podacima iznosi 263% rasta u odnosu na 2006. godinu.  Podaci "Rom Karda" (RomCard) pokazuju da je obavljeno ukupno 449 hiljada onlajn transakcija, a stručnjaci procenjuju da će ukupna vrednost elektronskih plaćanja do kraja 2008. dostići 70 miliona evra, a da će se broj transakcija u elektronskoj trgovini povećati na 780 hiljada.  Takva je situacija u Rumuniji zemlji koja je 1990. godine bila pogodno mesto za švercovanje raznih proizvoda (začina). Tada su građani Rumunije bili na ivici egzistencije a danas je naš sused (komšija) član zajednice zemalja koje sebe nazivaju Evropska Unija. Kako li je tek u Hrvatskoj ? 90 000 građana Hrvatske redovno kupuje preko mreže.
Izraženo novčano, onlajn maloprodaja ove godine dostigla je vrednost od 95 miliona dolara (skoro svaki drugi Amerikanac (126 miliona) kupuje poklone klikom miša, a njihova ukupna potrošnja premašila je prošle godine 39 milijardi dolara).

Prema nekim stručnim procenama  (IDC Adriatics) preko 750 miliona dolara je „prešlo“ sa računa na račun virtuelnim putem u Hrvatskoj protekle 2007. godine. U Hrvatskoj postoji trenutno  oko 250-300 veb trgovina.

Najuspešnije su onlajn trgovine  koje se bave prodajom računara i opreme, trgovinom bele tehnike i potrošačke elektronike, kao i  trgovine sa kataloškom prodajom i knjižare. Sledećih godina e-trgovina u Hrvatskoj, procenjuju iz IDC Adriatics, imaće stabilan rast od 20 procenata  godišnje. Uz takav rast 2010. hrvatska e-trgovina probiće iznos od milijardu dolara i iznosiće otprilike 1,2 milijarde dolara. A gde smo mi ? Negde između nije glasio naziv nekada popularnog filma (film se zvao „Nešto između“) ali potpuno nebitno da li je to negde ili je to nešto. Između nas i ostalih postoji jedan za sada nepremostivi kanal. Duboka provalija je počela da se širi tako da i najupornijim ponestaje zaletnog prostora i mogućnosti za skok u budućnost koja je negde i nekom tamo već počela. Ono što je smešno u čitavoj priči jeste činjenica da smo i mi ovakvi kakvim nas je dragi Bog načinio (SRBI:lepi, najpametniji, najjači) već nekoliko godina korakom u 21. veku, eri koja se naziva Informaciona. Da i kod nas može zaživeti sve ono što već desetinu i više godina uspešno živi u zemljama nevedenim u prethodnim rečenicama svima je poznato. Zašto do danas nije ? Zato što ... (naravno, kao i Svi Svi baš Svi Srbi i mi volimo da se pravimo pametni, to znači da odgovor na postavljeno pitanje možete čitati u sledećem broju novina „Podrinske“)