RSS web kolumna http://alezzo.com/ http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=40 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=40
Kada u search bar ukucate Sabac, na prvom mestu se nalazi grupa od 3.578 obožavalaca.

Ipak, kako se ta stranica nalazi u fazi rekonstrukcije nismo u mogućnosti da Vam detaljnije predstavimo ovu grupu.

Idemo dalje do grupe koja ima isti naziv ali manje članova, oko 350. Ova grupa je posvecena onima iz inostranstva koji su ziveli ili leta provode u Šapcu, bar tako piše u opisu Fejsbuk grupe. Aktivnosti na ovoj stranici su usmerene ka objavljivanju raznih novosti iz Šapca i okoline.

„Kamičani“ su se potrudili i oformili grupu žitelja i ljubitelja najstarijeg dela grada Šapca.

Zanimljive fotografije i komentari koje možemo pročitati i pogledati su predstavljene svakom zainteresovanom posetiocu.

Šabačka fudbal ima svoje navijače a zahvaljujući popularnim Šanerima Fejsbuk ima još jednu stranicu koja se odnosi na događaje u Šapcu. Vredi pogledati kako su se „Sinovi grada“ predstavili na Internetu!

I spomenik koji nam govori o nekoliko stotina godina tradicije našeg Grada je zahvaljujući ljubiteljima Starog Grada pronalazi svoje mesto na ovoj „mini listi“.

Ova lista će u nekim od narednih brojeva lista PODRINSKE dobiti još neke predstavnike Šapca na Internetu. Ovo što smo pogledali jednostavno je i dobro. Šapčani su još jednom dokazali da svoj Grad nikada ne zaboravljaju.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=39 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=39
Uspešne priče o Sergeju Brinu i Leriju Pejdžu, koji su osnovali sajt Google.com ili o Marku Cukerbergu, osnivaču sajta Facebook.com, pokazale su da se dobrim idejama na Internetu može odlično zaraditi. Kako izgleda kad se dobra ideja uspešno realizuje na “srpskom” Internetu pokazuje primer sajta Naslovi.net, agregatora i pretraživača vesti koji ih preko veb servisa prikuplja sa različitih izvora. Miloš Mileusnić, koji je još 2003. pokrenuo ovaj veb sajt, za kaže da je danas situacija na srpskom Internetu znatno bolja nego ranije. "Pre samo dve godine mislio sam da od svega toga neće biti ništa, ali sada sam mnogo veći optimista. Ipak, mali je broj sajtova koji stvarno mogu da naprave mali biznis. Možda samo prvih 10 sajtova to mogu sebi da priušte, što je malo ako se uporedi sa bilo kojom drugom delatnošću. Koliko trafika, pekara ili drugih zarađuje čak iako nisu među 10 najboljih“, ističe Mileusnić.

Miloš Mileusnić: Ideje za nove projekte se obično rađaju tako što primetite da vam je potreban neki servis koji trenutno ne postoji i onda jednostavno odlučite da ga sami napravite. Konkretno, ideja za Naslove nastala je u jednom razgovoru sa mojim ujakom kada smo došli na temu da ne postoji način da se odjednom pretraže sve vesti sa informativnih sajtova u Srbiji. Problem me je zaintrigirao najviše kao programerski izazov pa sam hteo da nađem rešenje kako napraviti jedan takav agregator i pretraživač vesti.

Kada je došlo do popularizacije sajta?

MM: Sa ove distance mogu slobodno da kažem da je 2003. bilo prerano za jedan ovakav servis. Korisnika na Internetu je bilo veoma malo, a ni informativnih sadržaja nije bilo mnogo. Iako su Naslovi.net odmah stekli određenu bazu korisnika, gotovo da je bilo nemoguće stvoriti bilo kakav prihod, tako da nije bilo ni puno motiva da se servis dalje usavršava u nekoj većoj meri. Dosta dugo sam za Naslove govorio da su moj skup hobi, jer nisu donosili nikakav prihod, a na njih je utrošeno puno vremena, a i novca. Servis je dve godine kasnije značajno unapređen i dobio je izgled koji je bio aktuelan do pre mesec dana. Na Naslovima se početkom 2006. pojavila i prva plaćena reklama, a situacija je od onda postojala sve bolja i bolja da bi sada neretko imali i situaciju da je rasprodato 100 odsto oglasnog prostora na sajtu. Naravno i sam sajt je postajao sve popularniji i posećeniji, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da se broj internet-korisnika u Srbiji svakim danom povećava.

Naslovi.net informativnim sajtovima donose značajan deo ukupne posete. Kako sada reaguju sajtovi čije vesti prenosite, a kako su reagovali kada su Naslovi.net tek nastali?

MM: Ranije niko nije reagovao. Sada je drugačija situacija i mnogi održavaju kontakt sa nama jer su videli da im mi nismo konkurencija i da im je saradnja sa nama korisna.

Vi ste jedina osoba koja radi na sajtu. Kako to postižete?

MM: Kada je reč o dnevnom održavanju, sajt može da funkcioniše i potpuno autonomno, bez ljudske intervencije. Dok mi je sajt bio samo hobi, trudio sam se da što više procesa automatizujem kako bi mi oduzimao što manje vremena. Naravno, ipak je preporučljivo da situaciju prati bar jedna osoba. Ono gde se najviše vremena utroši to je razvoj novih opcija i funkcija, kao i dalje unapređenje sajta. Konkretno na razvoju novog dizajna je radilo dvoje ljudi. Naslove, recimo, i dalje radim od kuće, mada je sada već izvesno da će se do kraja godine firma iz stana preseliti u pravu kancelariju i da će se proširiti tim ljudi koji će na njemu raditi.

Sve veći broj investitora zainteresovan je za kupovinu srpskih veb sajtova, a Naslovi su, bez sumnje, jedan od najatraktivnijih. Da li je već bilo nekih ponuda?

MM: Najčešće kompanije iz regiona, koje su bili svedoci internet buma u svojim zemljama sada dolaze u Srbiju i kupuju veb sajtove jer znaju da će se ono što se desilo u okolnim zemljama uskoro desiti i kod nas. Takve ponude nisu zaobišle ni Naslove. Tokom prošle godine imao sam više kontakata tim povodom i nekoliko konkretnih ponuda za otkup sajta. Iako su neke ponude bile krajnje korektne, sajt je i dalje u mom vlasništvu. Prvi razlog je taj što su realne cene domaćih sajtova i dalje relativno niske. Ne želim da prodam nešto što sam godinama razvijao iz čistog entuzijazma i to u trenutku kada je sajt počeo da stvara određene prihode i kad konačno mogu da svoj hobi pretvorim u mali biznis i radim ono što volim. Svaki vlasnik sajta koji dobije ponudu za otkup treba sam da razmisli kakvi su njegovi lični planovi i da li veruje da sopstvenim snagama može i dalje da unapređuje svoj servis i bori se sa konkurencijom. Nisam pogrešio što sam sajt zadržao u svom vlasništvu. Većina firmi kod nas trenutno želi da otkupi ceo sajt ili bar većinski deo, a još su retke investicije u kojima bi kompanije ili fondovi investirali novac u sajtove u zamenu za manjinski vlasnički udeo, što bi verovatno mnogo više odgovaralo vlasnicima sajtova i što je model koji uspešno funkcioniše svuda u svetu.

Ovako priča čovek koji je spojio lepo i korisno. Jednostavno, zar ne? ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=38 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=38 Mikro (Goran Aničić)

Iako su kod nas i "obični" veb sajtovi - popularno narodski rečeno "internet prezentacije" i dalje raritet (sa obzirom na broj firmi upisanih u APR), ono što nazivamo brand-sajtovima odrađenim putem mikro-veb lokacija tek predstavljaju retkost i pored svih prednosti koje nude.

Stidljivo brand mikro lokacije kreiralo je tek par ovdašnjih firmi poput Bambija za Plazma keks ili Jaffe za aktulenu Jafforidža kampanju. Iako postoje neka protivrečna mišljenja da su ove veb tvorevine nepotrebne, ona ipak imaju svoje prednosti koje se ogledaju u mogućnosti da dizajnerski iskoče iz "korporativne kože", da se pruži više brand-posvećenicima, te možda i najvažniji razlog a to je potreba izmene ciljane populacije.

Takođe, ponekad mikro-sajtovi su jedini način da se brzo reaguje na recimo lansiranje novog brenda, kada je gotovo nemoguće u kratkom vremenskom roku izmeniti postojeći kompanijski ili kada kampanja umnogome odudara od kompanijskog profila.

Recimo, pirotski Tigar više ne proizvodi gume (promenom vlasnika), već kišne mantile i gumene čizme, imamo celu populaciju koja Tigar brend vezuje za auto-industriju. ovo je gotovo idealan primer kada upotrebiti mikro-sajtove (recimo za fancy gumene čizme koje sa da plasiraju).

Pored ovih, namenski kreiranih kod nas, deo mikro sajtova "zapljuskuje" nas spolja, lokalizacijom mikro-sajtova velikih brendova. Isprva, to su bili sajtovi filmova iz holivudske produkcije, da bi a ko bi drugi nego Coca Cola izgradila i lokalizovala nekoliko mikro sajtova, a poslednja u nizu je lokazilacija Garnierovog mikro-sajta za Pure brand.

Nije čudno što se radi o "ženskim" proizvodima, jer je to najveća kupovna populacija i treba očekivati sve više veb lokacija koje su upravo posvećene ženama.
Potpuno ONLAJN!
Nakon 27 godina postojanja print izdanja čuvenog američkog print izdanja "PC magazina" od januara sledeće godine, kada će izaći praktično poslednji print broj, "PC magazin" prelazi u potpunosti na digitalnu platformu na adresi PCmag.com (PCMag Digital Network).

Iako pomalo izgleda pomalo čudno da jedan print mediji koji je imao prosečan tiraž od preko 800 hiljada primeraka na dvonedeljnoj frekvenciji, sa oko 630 hiljada pretplatnika samo u SAD, pređe u potpunosti na onlajn, to ipak nije slučaj. Uprava izdavača Ziff Davisa je odavnu uvidela medijske trendove i objavila detaljne pripreme koje su trajale punih 7 godina. Ako ste ikada posećivali internet stranice "PC magazina" mogli ste uvideti da sadržaji daleko prevazilaze print izdanje.

Sa jedne strane je ok, jer online mediji nemaju ograničenja print izdanja, a sa druge strane bilo je pomalo neočekivano zbog mogućnosti pada print tiraža. Kako kaže Jason Young (CEO - Ziff Davis Media) "prelazak na potpuno digitalni format je samo konačan korak u evolutivnom procesu dugom 7 godina". Jasno, nema print izdanja, a da li se može zaraditi od onlajn izdanja? Cena čitave Ad stranice u štampanom izdanju iznosila je od 45 do 70 hiljada dolara, a kako možemo videti u cenovniku onlajn izdanja - CPM (net) za jedanu Leaderboard poziciju iznosi u proseku 95 dolara.

U prevodu, pošto se radi o ceni za efektivnih 1000 impresija, i ako je PCmag.com tokom avgusta zabeležio 28,7 miliona jedinstvenih pregleda stranica (UNIQUE PAGE VIEWS), dolazimo do cifre od 2,87 miliona dolara mesečno po jednom Ad slotu. Računica je više nego jasna, ako se samo setimo cene jedne stranice i ograničenog broja advertajzing stranica po izdanju. “Cijena prava sitnica”.

Liberalizacija tržišta interneta

Republička agencija za telekomunikacije je u toku ove godine donela tri opšta akta vezana za liberalizaciju tržišta Interneta, i uputila ih odmah prethodnom Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo radi dobijanja mišljenja o usaglašenosti sa Ustavom i zakonom. Novo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je u prvih 100 dana Vlade prepoznalo neophodnost brze liberalizacije Interneta, i obavestilo Upravni odbor RATEL-a da nema nikakvih primedbi na tekst navedenih pravilnika. U skladu sa tim, Upravni odbor RATEL-a je na svojoj sednici od 14.10.2008. godine zaključio da se radi započinjanja procedure njihove primene u Službenom glasniku RS objave:

- Pravilnik o uslovima za pružanje usluga prenosa govora korišćenjem Interneta i sadržaju odobrenja,
- Pravilnik o uslovima za izdavanje odobrenja za javne telekomunikacione mreže i sadržaju odobrenja,
- Pravilnik o uslovima i postupku izdavanja odobrenja javnom telekomunikacionom operatoru za povezivanje domaće telekomunikacione mreže sa telekomunikacionom mrežom druge države.
Početak primene ovih pravilnika omogućiće snažnu konkurenciju na tržištu Interneta, što će dovesti do uvođenja novih usluga za krajnje korisnike, uz bolji kvalitet i niže cene.

Dakle, niže cene, kvalitetnija usluga, bolji uslovi, nove mogućnosti... U Srbiji?! ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=37 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=37
„Telekom Srbija čini sve da brzi Internet učini dostupan svima pod izuzetno povoljnim uslovima. Pozivamo sve zainteresovane da iskoriste jedinstvenu ponudu: koristite ADSL Internet do kraja godine za samo 1 dinar mesečno! Sve što treba da uradite je da izaberete jedan od četiri ADSL paketa iz naše ponude: prijavite se pozivanjem Kontakt centra 9813 ili 064/789, ili direktno u jednoj od poslovnica Telekoma Srbija. On-lajn prijavu možete da popunite na ovoj adresi:

https://www.telekom.nadlanu.com/secure/INTERNET/prijavaadsl.aspx?ac=solo&br=1

Otvorite vrata brzog Interneta za samo 1 dinar mesečno do kraja 2008. godine.
Što se pre prijavite, duže ćete moći da uživate u pogodnostima ove promotivne akcije Telekoma Srbija. Prijavljivanje traje do 1. novembra. Ugovor se potpisuje na najmanje godinu dana. Posle promotivnog perioda koji važi do kraja 2008. godine, u zavisnosti od izabranog paketa, na mesečnom nivou cene su sledeće:

Prema nezvaničnim procenama Internet u Srbiji koristi oko 40% građana. Da li to znači da smo na putu da stignemo razvijene zemlje u okruženju. Sigurno da je ovaj podatak dokaz da se ubrzanim razvojem može dostići određen nivo rasprostranjenosti kvalitetne upotrebe Interneta na našoj teritoriji. Ko je pažljivo slušao mogao je čuti da je danas u Srbiji najisplativije ulagati u razvoj IT-a (informacionih tehnologija). Da citiramo Gorana Džafića direktora Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća:
- „Mi ćemo se posebno potruditi da stimulišemo razvoj IT sektora koji je već izgradio solidnu osnovu. Najbolji primer su preduzeća koja rade u biznis inkubatorima na Paliluli, i koja sa po nekolicinom zaposlenih uspešno proizvode hardver. Ulaganje u informacione tehnologije izazov za potencijalne privrednike.“
Dakle, država ovakva kakva jeste ima novac koji je spremna da uloži u kvalitetnu ideju. Trenutno se u svetu obrne preko HHH bilijardi dolara kroz on lajn biznis. Internet je postao više od kanala komunikacije, i sada se u svetu a i u našem okruženju (Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska...) o Internetu govori kao o platformi poslovanja. Primer iz Hrvatske govori da se njihovo nacionalno tržište Internet trgovine konstantno povećava za oko 10 do 15 procenata i to je našim susedima jasno ukazalo na dinamiku tržišta u kojem se internet shvata kao nova platforma poslovanja. -„Prije samo četiri godine bila je gotovo nezamisliva rezervacija preko interneta, dok se danas već 70 posto privatnog smještaja rezervira internetski, a ostali produkti 20 do 40 posto. Zato je internet velik izazov i riječ je o trendu nametnutom izvana. I zato svi očekuju da se takva usluga pruži. Primjerice, prije neki nam je dan jedna osoba on-lajn u tri ujutro uplatila ljetovanje i sljedeći dan krenula na godišnji.“
Ovo nam je saopštila Elizabeta Planinić iz hrvatske kompanije „Generalturist“ i još dodaje da su oni pre 5 godina u kompaniji osnovali posebno odeljenje koje se bavi Internet marketingom. U Srbiji nije neophodno izmišljati „toplu vodu“ jer je neko pre nas to već učinio. Dovoljno je doneti određen set Zakona i krenuti sa primenom istih. Jednostavno, zar ne ?
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=36 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=36
Ako ste se ikada pitali kako je raditi u najpoznatijoj Internet kompaniji na svetu koja se zove Gugl (Google) evo jednog primera. Zavirili smo u njihov prostor za ličnu higijenu (toalet). I gle čuda! Koristeći prednosti moderne svemirske tehnologije i istovremeno brinući o svojim zaposlenima rukovodstvo ove priznate kompanije se odlučilo na ugradnju najmodernijih toaletnih kabina u svoju poslovnu zgradu u Kaliforniji. Na slici desno je prikazana komandna ploča toaleta koji ima sve. Da Vam prepričavamo? Ne. Pogledajte i procenite sami. Gugl je sedište svoje kompanije smestio u mesto po imenu Mauntin Vju (Mountain View, California). Posetioci ovog kompleksa kažu da boravak unutar istog podseća na zgradu nekog univerziteta srednje veličine. Prelepa arhitektura je delo vrhunskih umetnika i ima za cilj da posetioca navede na pomisao da se nalazi u muzeju modernih umetnosti. Zgrade gotovo da nemaju prav ugao već se stiče utisak da su sve „krive“ i izgrađene pod određenom kosinom.

U centralnom delu Guglpleksa radnicima je svakog dana (sunčana Kalifornija) na raspolaganju kafe bar na otvorenom
koji krase suncobrani u korporativnim bojama kompanije Gugl. A ako je neko od zaposlenih vegetarijanac na njegovom tanjiru će se pronaći neko povrće iz bašte kojoj se posvećuje posebna pažnja.

A da su vlasnici Gugla mislili na sve dokazuje i ova fotografija. Skelet dinosaurusa T-reksa se nalazi u jednom od tematskih parkova ovog impozantnog poslovnog kompleksa. I ako Vam sve ovo nije dovoljno a radite kod gospode Brina, Šmita i Pejdža (vlasnici Gugla) onda sigurno možete da se šišate. Ili plivate a možda i da odigrate partiju bilijara.

Ako ni ovo ne odgovara onda slobodno možete da odete...ne kući. Nego na masažu ili na odbojku na pesku. Šta Vam više odgovara u datom trenutku.

Kod nas je tek počeo razvoj biznisa koji se obavlja putem Interneta. To je težak posao da ne napišemo a i hoćemo zašto da ne, pionirski. Informaciona tehnologija je mnogim ljudima u svetu donela pravo bogatstvo a oni su svesni da bez svojih saradnika i zaposlenih ne bi bili ono što jesu danas. I zbog toga im pružaju sve pogodnosti koje jedna moderna kompanija može da priušti svojim radnicima. Sve fotografije koje ste videli i mnogo mnogo mnooogo više možete da doživite ako radite u korporaciji koja se bavi razvojem Interneta. Gugl. Da li to dovoljan motiv da Internet bude Vaš posao ?
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=35 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=35 Da li će novi sastav Vlade Republike Srbije da učini nešto što će poboljšati stanje u pomenutom sektoru ostaje da vidimo. Iako su izjave nadležnih direktora raznih agencija naklonjene razvoju Informacionih tehnologija i sistema ne možemo sa 100 procentnom sigurnošću tvrditi da će se stanje značajno popraviti. Ali ostavimo sumnje iza nas i dočekajmo septembar u pozitivnom raspoloženju. Ono sto je dobra vest je broj registrovanih .rs domena koji polako ali sigurno raste. Osmog jula registrovan je jubilarni 25.000-ti rs domen – sanjaplast.rs.

Vlasnik domena, inače iz Sopota, dobio je besplatnu registraciju na godinu dana. Prema ranije saopštenoj odluci, RNIDS će istom nagradom dočekati i pedeset hiljaditi domen. Intenzitet registracije novih domena je opao tokom leta ali se uskoro očekuje novi bum kada istekne šestomesečni period u kome su vlasnici .yu domena bili zaštićeni. Upravo na njih RNIDS apeluje da na vreme iskoriste svoje pravo da registruju .rs domene identičnog naziva kao .yu domen koji sada koriste. RNIDS će nakon dogovora sa državnom upravom intenzivirati registrovanje gov.rs domena. RNIDS je dao i obećanje da će načini za korišćenje .yu domena nakon desetog septembra ove godine biti poznati do kraja avgusta.

Dok se vlasnici domena sa .yu prefiksom odlučuju o preregistraciji dobra vest stiže iz Telenora. Zvaničnici iz ove telekomunikacione kompanije izjavljuju da i pored negativnog iskustva sa prvim Internet parkom u Beogradu, koji je inače nedavno i osvetljen, nastavlja sa otvaranjem novih parkova. Tako su posle Beograda, Niša i Novog Sada otvoreni parkovi u Kragujevcu i Kraljevu. To je dobro. A Telenor nije jedini koji pruža ovu mogućnost u Srbiji. Iznenadićete se da je jedan srpski grad odlučio da Internet usluge omogući svojim stanovnicima i to potpuno besplatno.
Prema objavljenim podacima Svetske banke (jul 2008.godine), grad Zrenjanin ima najbolje uslove za poslovanje u Srbiji, dok se u ukupnom plasmanu među gradovima jugoistočne Evrope nalazi na drugom mestu. Beograd je zauzeo 13. mesto od ukupno 22 grada iz šest zemalja. Kruševac je zauzeo 5. mesto, Užice 10, a Vranje 14. mesto na regionalnoj listi o uslovima poslovanja koja je predstavljena u makedonskom gradu Bitolju, proglašenim za grad Zapadnog Balkana sa najboljim uslovima poslovanja. Poslednje mesto na listi zauzeo je Mostar. Zašto je ovo bitno za ovaj tekst ? Jednostavno, u Zrenjaninu ste u mogućnosti da besplatno koristite Internet. I to u strogom centru grada. Ovaj potez gradskog rukovodstva kako oni sami izjavljuju je samo jedan od poteza koji će Evropu približiti Srbiji. Grad na Begeju je suočen sa sve većim brojem poslovnih ljudi koji svakodnevno obilaze lokacije koje su potencijalno mesto novih investicija i novih radnih mesta. Kako je potrebno obezbediti prevovremenu i nesmetanu komunikaciju sa ostatkom sveta, gradska vlast se odlučila da u strogom centru grada (pešačka zona i okolina) instalira opremu za besplatan pristup internet resursima. Tom odlukom svako ko poseduje WiFi kompatibilan uređaj može biti potencijalni korisnik Interneta.

Ovaj postupak govori da će lokalne inicijative biti od strateške važnosti u budućnosti i od izuzetne vrednosti u Srbiji. Verovatno bi i Šabac bio jedan od gradova koji ovakav vid komunikacije može priuštiti budućim gostima bilo da su to turisti ili ljudi koji su dosli da ulože svoj novac u neki biznis. Vredi misliti o tom načinu povezivanja. Pored gradova u Srbiji je sve više kompanija koje svoj novac zarađuju na Internetu. Jedna lista koja bi najednostavnije predstavila ove kompanije do danas nije napravljena. U slučaju domaćeg online poslovanja prvo je potrebno napraviti razliku u kategorizaciji između online trgovina, i firmi koje se bave prodajom usluga, jer se struktura prometa veoma razlikuje i nije uporediva (bar za sada). Sa druge strane, što se više firmi "prijavi" za javno praćenje prometa, moći će se praviti kvalitetnija kategorizacija po delatnostima u sklopu online biznisa. Zahvaljujući pioniru na polju Interneta gospodinu Draganu Varagiću u prilici smo da Vam prezentujemo sledeće najuspešnije E biznis kompanije u Srbiji (za 2007. godinu)

Polje online usluge (reklamiranje)

Kao što se može videti na sajtu Agencije za privredne registre , u 2007. g. gore navedene uspešne kompanije koje dominantno posluju na Internetu u Srbiji imale su mesečni promet preko 10.000 EUR, tako da svaka online firma u Srbiji koja ima ovakve promete, definitivno se može smatrati uspešnom na nivou ove države. Kakav se zakljucak može izvesti iz dve naizgled različite situacije ? Lokalne ili privatne inicijative su ono što može pokrenuti ovu državu ka boljem i sigurnijem sutra. Svakako da je pomoć Republike neophodna u svakom obliku ali je jasno da vremena za čekanje nemamo i da su primeri grada Zrenjanina kao i primeri domaćih Internet biznisa neophodni da bi se održao kakav takav korak sa ostatkom sveta.
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=34 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=34
pred Vama su tri saopštenja koja su ove nedelje "zapljusnula" razne medije. Prenosimo Vam intergralne verzije.

Predlog zakona o zaštiti podataka

Vlada Srbije uputila je parlamentu, na usvajanje po hitnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Tim zakonom to pravo građana treba da se uskladi s odredbama Ustava Srbije i medunarodnim standardima. Ovim zakonom je detaljno uređena zaštita podataka o građanima, obrada i korišćenje ovih podataka, kao i prava građana na uvid u svoje lične podatke. Ova informacija usledila je nakon protesta javnosti zbog uputstva RATEL-a o tehničkim uslovima za državni nadzor telekomunikacijskog saobraćaja.



Predloženi pravni akt je veoma značajan u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i predstavlja kratkoročni prioritet u ovom procesu, navodi se u predlogu objavljenom na sajtu Skupštine Srbije.

Usvajanjem zakona, Srbija će biti korak bliže ka uspostavljanju uslova za liberalizaciju viznog režima i stavljanja na belu šengensku listu.

Predlogom zakona propisana su i ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, kao i obezbeđenje podataka.

Propisani su i načini evidencije, kao i iznošenje podataka iz Srbije i nadzor nad izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, navodi se u predlogu zakona.

Zaštita podataka obezbeđuje se svakom bez obzira na nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva.

Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Ustavni osnov za donošenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sadržan je u članu 42. Ustava Srbije, prema kojem je zajemčena zaštita podataka o ličnosti.

Zakonom je kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Srbije, na način predviđen zakonom.

Trenutno se u Srbiji primenjuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998, koji je donet u vreme Savezne Republike Jugoslavije, a primenjuje se kao propis Republike Srbije

Šabić: Zabraniti prisluškivanje osim uz sudski nalog

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da je u pravilnik o načinu kontrole komunikacije preko interneta neophodno uneti odredbu kojom će se propisati da je kontrola moguća samo na osnovu sudskog naloga.



Šabić je ocenio da je "umirujuće" to što je direktor "Ratela" Jovan Radunović kazao da je kontrola moguća samo na osnovu sudskog naloga, ali da to nije dovoljno.
"U pravnoj državi, garancije ove vrste moraju se zasnivati ne na izjavama funkcionera nego na izričitim i konzistentnim pravnim normama, a s tim u vezi u ovom slučaju imamo problem", rekao je poverenik.

Prema njegovim rečima, Ustavom je jasno garantovana tajnost prepiske i drugih sredstava komunikacije, ali Zakon o telekomunikacijama, za koji se vezuje pravilnik Ratela, može da otvori mogućnost za ugrožavanje ljudskih prava.
U tom zakonu navodi se da je kontrola prepiske i drugih oblika komunikacije moguća ako se sprovodi u skladu sa zakonom ili sa sudskim nalogom što, kako je naveo, otvara mogućnost da se internet komunikacija presreće i bez naloga suda.

Zato bi do usklađivanja Zakona o telekomunikacijama sa Ustavom trebalo u tekst tehničkih uslova za kontrolu internet komunikacije uneti "izričitu odredbu kojom se isključuje bilo kakva dilema", istakao je on.

Saopštenje RATEL-a u vezi spornog Tehničkog uputstva

Predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) prof. dr Jovan Radunović se tokom jučerašnjeg dana sastao sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, gospodinom Rodoljubom Šabićem, a kasnije i sa Zaštitnikom građana, gospodinom Sašom Jankovićem. Na ovim sastancima konstatovano je da je Uputstvo o tehničkim uslovima za uređaje, opremu i instalacije za Internet mreže, koje je propisao RATEL, doneto u skladu sa načinom koji je propisan Zakonom o telekomunikacijama.
Kako je Vlada Republike Srbije 17.7.2008. uputila Skupštini Republike Srbije na usvajanje po hitnom postupku Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojim treba da budu precizno definisani postupci i radnje kojim bi se sprečila mogućnost zloupotrebe ovlašćenja, Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković je, u skladu sa svojim ovlašćenjima, uputio dopis Upravnom odboru RATEL-a, sa predlogom da razmotri mogućnost da stavi van snage ovaj dokument do donošenja pomenutog zakona.
Pošto je cilj donošenja ovog dokumenta bio zaštita od terorizma i kriminala, uz neophodnost poštovanja zaštite privatnosti, Upravni odbor RATEL-a će na prvoj narednoj sednici razmotriti ovaj predlog.

Jasno je da se gospodin Šabić bori kao lav i da je u ovoj borbi više nego usamljen (kada su u pitanju Državni organi). Ipak sve činjenice govore da je Srbija država koja se nalazi u periodu zvanom "dečije bolesti". Svakako da će nam ovakav način i brzina rada ići u korist sopstvene štete ali želimo zaštitu po svaku cenu ? Zar ne ...]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=33 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=33
- Usvajanje bez adekvatne najave i zakonom (o telekomunikacijama) propisanih konsultacija sa operatorima na koje se tehnički uslovi za Internet odnose. U tom dokumentu trenutno jasno piše da se oni odnose na sve javne TK operatore koji upravljaju Internet mrežama, pružaju Internet usluge ili pružaju usluge pristupa Internetu, a ne samo na 3 ili 4 nadprovajdera. Ako Tehnički uslovi zaista treba da se odnose samo na 3-4 operatora, to treba eksplicitno navesti u tekstu. Ako ostane da se Tehnički uslovi odnose na sve ISP, potrebno je da RATEL organizuje konsultacije o dokumentu u kome će, na pogodan način, svi ISP dobiti mogućnost učešća/slanja komentara (jer će svaki ISP, bez obzira na veličinu, morati da se prilagodi i obezbedi sprovođenje Tehničkih uslova).

- Neprecizan tekst uslova, podložan različitim tumačenjima, što unosi neizvesnost i za provajdere i za korisnike, a radi se o izuzetno osetljivoj temi. Na mestima preširoke tehničke mogućnosti koje nemaju
veze sa sprovođenjem ovlašćenog nadzora, kao što je recimo periodično dostavljanje baze svih pretplatnika (jasno je da se nalozi za nadzor nikada ne izdaju tako da se odnose na sve korisnike). Neusklađenost dokumenta sa relevantnom međunarodnom regulativom, kao što su tehničke specifikacije ETSI za ovlašćeni nadzor (RATEL je član ETSI), smernice Saveta Evrope o sprovođenju ovlašćenog nadzora Interneta (Srbija je članica Saveta Evrope i potpisnica Konvencije SE o sajber kriminalu), i da ne nabrajamo dalje... Činjenica je da argumenti za donošenje Tehničkih uslova za Internet mreže nisu sporni: postoji zakonska obaveza da se oni donesu, postoji procedura po kojoj se donose i svi se slažu da ovlašćeni nadzor treba da postoji kao sredstvo za obezbeđivanje sigurnosti na Internetu i šire, te da mora biti zasnovan na sudskom nalogu. Ipak, ti argumenti ne pružaju odgovore na gore navedene probleme i ne mogu služiti kao univerzalno opravdanje za navedene propuste. Takođe, činjenica da se radi o tehničkim uslovima i dalje ne znači da oni postoje u nekom vakuumu, njihova primena u praksi proizvodi sasvim realne posledice po korisnike i operatore i RATEL ne bi trebalo olako da prelazi preko toga. Vreme će pokazati a nekim čikama i dokazati da je zaustavljanje Internet lokomotive štetno po državne interese. Kako ? Da li ste se ikada zapitali zašto kod nas još nije uvedeno elektronsko plaćanje ? Dakle plaćanje usluga i proizvoda koje možete naručiti putem Interneta. U razvijenom svetu ili bar onom delu koji je manje razvijen, recimo Rumunija (oni su nam bliski po kilometraži) već je zaživeo ovakav vid trgovine. Pokrenuta pre više godina, platforma 3D Secure već je u prvoj godini svog rada „prebrojala“ 4 miliona dolara u transakcijama, čime je Rumunija postala pionir u jugoistočnoj Evropi. Mogućnost da se uz niske troškove promovišu proizvodi i ponude usluge više dodatne vrednosti velikom broju direktno zainteresovanih potrošača, kao i mogućnost unapređenja sopstvenog biznisa uz mala ulaganja čine prednosti elektronske trgovine, objašnjavaju rumunski stručnjaci. Na porast elektronske trgovine utiču sve veća konkurencija, ali i promena ponašanja potrošača, zbog čega kompanije moraju da pronalaze nove načine za povećanje prodaje. Tragom ovakvih rečenica dolazimo do brojki koje govore sledeće: u 2007. godini Rumuni su potrošili preko 35 miliona EUR na elektronske trgovine i plaćanje putem Interneta što prema zvaničnim podacima iznosi 263% rasta u odnosu na 2006. godinu. Podaci "Rom Karda" (RomCard) pokazuju da je obavljeno ukupno 449 hiljada onlajn transakcija, a stručnjaci procenjuju da će ukupna vrednost elektronskih plaćanja do kraja 2008. dostići 70 miliona evra, a da će se broj transakcija u elektronskoj trgovini povećati na 780 hiljada. Takva je situacija u Rumuniji zemlji koja je 1990. godine bila pogodno mesto za švercovanje raznih proizvoda (začina). Tada su građani Rumunije bili na ivici egzistencije a danas je naš sused (komšija) član zajednice zemalja koje sebe nazivaju Evropska Unija. Kako li je tek u Hrvatskoj ? 90 000 građana Hrvatske redovno kupuje preko mreže.
Izraženo novčano, onlajn maloprodaja ove godine dostigla je vrednost od 95 miliona dolara (skoro svaki drugi Amerikanac (126 miliona) kupuje poklone klikom miša, a njihova ukupna potrošnja premašila je prošle godine 39 milijardi dolara).

Prema nekim stručnim procenama (IDC Adriatics) preko 750 miliona dolara je „prešlo“ sa računa na račun virtuelnim putem u Hrvatskoj protekle 2007. godine. U Hrvatskoj postoji trenutno oko 250-300 veb trgovina. Najuspešnije su onlajn trgovine koje se bave prodajom računara i opreme, trgovinom bele tehnike i potrošačke elektronike, kao i trgovine sa kataloškom prodajom i knjižare. Sledećih godina e-trgovina u Hrvatskoj, procenjuju iz IDC Adriatics, imaće stabilan rast od 20 procenata godišnje. Uz takav rast 2010. hrvatska e-trgovina probiće iznos od milijardu dolara i iznosiće otprilike 1,2 milijarde dolara. A gde smo mi ? Negde između nije glasio naziv nekada popularnog filma (film se zvao „Nešto između“) ali potpuno nebitno da li je to negde ili je to nešto. Između nas i ostalih postoji jedan za sada nepremostivi kanal. Duboka provalija je počela da se širi tako da i najupornijim ponestaje zaletnog prostora i mogućnosti za skok u budućnost koja je negde i nekom tamo već počela. Ono što je smešno u čitavoj priči jeste činjenica da smo i mi ovakvi kakvim nas je dragi Bog načinio (SRBI:lepi, najpametniji, najjači) već nekoliko godina korakom u 21. veku, eri koja se naziva Informaciona. Da i kod nas može zaživeti sve ono što već desetinu i više godina uspešno živi u zemljama nevedenim u prethodnim rečenicama svima je poznato. Zašto do danas nije ? Zato što ... (naravno, kao i Svi Svi baš Svi Srbi i mi volimo da se pravimo pametni, to znači da odgovor na postavljeno pitanje možete čitati u sledećem broju novina „Podrinske“)]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=32 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=32
Državni organi će sada imati lične podatke o pošiljaocu elektronske poruke, sadržini pošte, i lokaciji sa koje je poruka poslata. Predsednik upravnog odobra RATEL-a, profesor Jovan Radunović izjavio je da se neće presretati sav saobraćaj i sva pošta, već samo na zahtev državnih organa koji su obezbedili odgovarajuću dozvolu. I mi kao verujemo profesoru Radunoviću ? Pravni stručnjaci u ovoj oblasti izjavljuju da u Pravilniku ne postoji odredba u kojoj se striktno navodi da je nadzor dozvoljen samo ako je u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Po njihovom mišljenju, takva odredba bi morala da postoji. Većina građana koji koriste elektronsku poštu ne slaže se sa ovom odlukom i smatra da im je ugroženo Ustavom garantovno pravo o neometanoj prepisci. Pravilnik se odnosi samo na velike operatere, koji imaju međunarodno povezivanje. Internet provajderi dužni su da osim pristupa bazi podataka, obezbede i odgovarajući hardver i softer. Ova oprema veoma je skupa, pa se postavlja pitanje da li će možda morati da poskupe njihove usluge, kako bi bila ispunjena i ova zakonska obaveza.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da nije isključena opasnost od zloupotrebe pravilnika o načinu kontrole komunikacija preko Interneta u Srbiji. Šabić je rekao da Srbija nema funkcionalne mehanizme zaštite podataka o ličnosti. Stručnjaci Centra za razvoj interneta kažu da pojedine odredbe pravilnika, koje se odnose na privatnost građana, mogu da se tumače na različite načine i da su podložne zloupotrebama. Saradnja sa službama bezbednosti za internet operatore nije ništa novo. To se, kažu, radilo i ranije, ali uz sudski nalog.

U Centru za razvoj interneta Srbije objašnjavaju da je osnovni problem što Republička agencija za telekomunikacije u pravilniku ne precizira na koji način će biti zaštićena privatnost građana koji nisu pod nadzorom. Kao što u nekim oblastima ne postoji pravilnik tako i u oblasti koja treba da bude jedan od zamajaca privrednog razvoja država stavlja „klin“ i tako već zahuktalu kompoziciju usporava a neke od putnika iz tog voza napretka i prosperiteta želi da izbaci. I šta sada ? Ko je stariji, kokoška ili jaje ? Prema postojećem Ustavu građanima ove Republike je zagarantovano pravo na privatnost komunikacije ali je RATEL-ovim pravilnikom predvideo da internet operatori o svom trošku obezbede opremu za nadzor korisnika. Direktor jednog od poznatijih provajdera "YUBC Net" Simo Ivaneža smatra da je opasno da provajderi imaju sistem za prisluškivanje i praćenje, zbog moguće zloupotrebe informacija. Dok se ova situacija ne reši ostaje nam da čekamo. A vreme prolazi. I nije nam saveznik.

Gugl (Google) dobio ozbiljnog konkurenta !

Srpska Internet scena leži u postelji sa nadom da će brzo preboleti dečije bolesti. Za to vreme svetski tokovi novca traže mesto za neku novu investiciju i neki novi posao koji će opravdati poverenje. Novi igrač na tržištu Internet pretraživača je KUL ! www.cuil.com izgovara se kao i "cool") koji će, smatra autor Ana Paterson (Anna Patterson) ugroziti svetskog lidera Gugl (Google).



Iako je Gugl (Google) 2004. godine kupio tu tehnologiju, spor razvoj same aplikacije je vlasnike najpoznatijeg Internet pretraživača opredelio za drugi put i napuštanje investicije u ovaj veb pretraživač. Autorka je nastavila da radi na daljem usavršavanju Kul-a i kao rezultat imamo sveobuhvatniji i efikasniji Internet pretraživač. Ukupna vrednost početne injekcije kapitala (čitaj dolara) je 33 miliona američkih novčanica.

Na ovom „tajnom“ projektu radilo je nekoliko osoba, a među njima su i bivši inženjeri Gugla (Google) Rasel Pauer (Rusell Power) i Luis Monije (Louis Monier). "Kul" ima indeks od 120 milijardi veb-stranica što je, kaže Paterson, bar tri puta više od "Guglovog" indeksa. Nema načina da se to potvrdi jer je "Gugl" pre tri godine prestao da objavljuje podatke o svom indeksu koji je tada sadržao 8,2 milijarde veb-stranica.

Drugačiji pristup prikazu traženih podataka ( forma nalik na novinsku stranicu) kao inovaciju imaće prikaz sa više fotografija i „dugmadi“ na koje se može kliknuti u potrazi za podatkom. Kako kažu kreatori i sam metod rangiranja Internet sajtova je drugačiji od Gugla, traga se za sadržinom stranica. I dok naši „službenici“ koji brinu za bezbednost građana žele da zadrže neke korisničke podatke, osobe koje su naravile Kul obećavaju da neće zloupotrebiti podatke o pretragama ili surfovanju po Internetu što Gugl inače radi.

"Kul" je najnoviji na listi izazivača Gugla, među kojima su Teoma "Teoma" čija je tehnologija postala kičma Ask "Ask.com", zatim Vivisimo "Vivisimo", Snap "Snap", "Mahalo" i, nedavno, Pauerset (Powerset) koji je ovog meseca kupio Majkrosoft (Microsoft). Da novac nije problem (jer novca nema!) demantuje Majkrosoft. Uložen je nepoznat iznos dolara u istraživanje tržišta Internet pretraživača ali za sada Gugl (Google) drži 62 procenta ukupnog tržišta pretraživača u SAD. Da je prednost koji je Gugl (Google) ostvario značajna govori sledeći podatak: Jahu (Yahoo) ima 21 procenat a Majkrosoft (Microsoft) sićušnih 8,5 procenata na ogromnom američkom Internet tržištu. Možda je Majkrosoft uzalud „bacio“ novac na istraživanje. Sve što je bilo potrebno jeste da angažuju nekog bivšeg zaposlenog svetskog giganta Gugla (Google) . "Kul" je prvi pretaživač koji je nastao na taj način (bivši inženjeri Gugla (Google) Rasel Pauer (Rusell Power) i Luis Monije (Louis Monier). Da li će neko krenuti njihovim stopama ostaje kao pitanje za budućnost. Gugl trenutno ima 20.000 zaposlenih.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=31 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=31
Dragan David Dabić, neuropsihijatar, što je bio alijas haškog begunca Radovana Karadžića, bavio se i lečenjem alternitivnim načinima. Imao je i svoj veb sajt, slobodno se reklamirao i nudio usluge.
Dabić je sebe nazivao sebe wellbeing-harmonizerom bioenergije. U ordinaciji se bavio podmlađivanjem, prolepšavanjem kvantnom energo-kozmetikom, što je, kako piše na njegovom internet sajtu, www.psy-help-energy.com, najzdravija i najbezbednija nega lica.
Karadžić se, kako se na sajtu navodi, bavio tretmanom bolnih stanja i sindroma, pomaganjem sportistima u ostvarivanju boljih rezultata i produženju karijere, antistres programom za poslovne ljude, a prodavao je i bioenergetski aktivni nakit.
Po potrebi, Karadžić se bavio merenjem i uklanjanjem štetnih zračenja, kao i obukom budućih bioenergetičara. Na svom sajtu je poručivao:
*Mi smo energetska bića. Brojni energetski procesi u nama, od kojih zavise sve funkcije našeg organizma, odvijaju se pod uticajem energija višeg porekla (kosmička energija, prana, mana, orgonska energija, kvantna energija, Sveti duh...) One teku u nama i oko nas, one su naše najveće dobro i izvor zdravlja i blagostanja.


(Veb sajt Radovana Karadžića)



Karadžić je kao doktor David u aprilu ove godine angažovao Zorana Pavlovića da mu napravi veb sajt www.psy-help-energy.com putem kojeg je nudio svoje usluge, odnosno pomoć kod seksualnih smetnji, depresije, epilepsije, multiple skleroze i životnih teškoća uopšte. Preko sajta su se mogle kupiti i male amajlije. Preko ovog sajta sa dr Davidom se jednostavno moglo stupiti u kontakt preko dva broja mobilnog telefona i mailova dddavid86@Gmail.com i uvekimapomoci@psy-help-energy.com.
Šta reći... Da li je Radovan Karadžić shvatio koliko je Internet zaista uticajan kao mediji. Kada su ga tražili on se izložio javnosti.

Rezultati na Internetu

Iako je prošla groznica prijemnih ispita neke stvari neće biti iste kao pre. Ako ste roditelj đaka koji je polagao prijemni ispit ili ste učenik koga zanima sa koliko bodova je vrednovano Vaše znanje na prijemnom a pri tom imate pristup Internetu onda shvatate šta je poenta ove rečenice. Za one koji nisu imali zadovoljstvo da učestvuju na ovaj ili na neki drugi način u prijemno-upisnoj trci malo pojašnjenje.
Naime, od 1. do 4. jula, u jeku objavljivanja upisnih rang lista, sajt prijemni.infostud.com je imao 29.000 različitih posetilaca, a prema podacima Zavoda za statistiku, ove godine je četvrti razred srednje škole završilo oko 54.000 maturanata. To znači da je više od polovine maturanata u Srbiji rezultate prijemnog tražila na Internetu.

U roku od samo četiri dana, svaki drugi maturant četvorogodišnje srednje škole u Srbiji potražio je rezultate prijemnog ispita na fakultete na Internetu što je pokazatelj visokog korišćenja Interneta među ovom generacijom ali i značaja prisustva visokog obrazovanja na Internetu.
Prijemni.infostud

To znači da je maturantima u vreme upisa presudna brzina dolaženja do informacija i ažurnost koju Internet kao medij omogućuje, a koju su ostvarili preko Interneta. Neki fakulteti i visoke škole ukazali su poverenje sajtu prijemni.infostud.com objavivši rezultate upisa čak samo na njemu, a ne i na svojim zvaničnim Internet prezentacijama

Prema poslednjem istraživanju, najbrojniji posetioci ovog Infostudovog sajta su maturanti gimnazija i srednjih ekonomskih škola (63%) a čak trećina je završila razred sa odličnim uspehom. Skoro polovina posetilaca, tačnije njih 44%, dolazi na prijemni.infostud.com jer na njemu, kako sami kažu, „ima više informacija nego na sajtu fakulteta/visoke škole”.
Takođe, u junu je zabeleženo preko 147.000 poseta što je najveća poseta sajta prijemni.infostud.com do sad.

Potpisan ugovor o izgradnji IT parka u Inđiji

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić prisustvovala je danas potpisivanju ugovora o izgradnji IT parka između opštine Inđija i kompanije "Embassy Group" iz Indije.
Ugovor su potpisali predsednik opštine Inđija Goran Ješić i član borda direktora ove indijske kompanije Ramgopal Narajanan.

Matić je tom prilikom objasnila da će u informaciono-tehnološki park biti uloženo približno 60 miliona evra, zaposleno više od 2.500 ljudi i izgrađeno 25.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, i ukazala na to da je ovaj projekat od izuzetnog značaja za privredu Srbije i prvi te vrste u regionu.

U bliskoj budućnosti moraćemo da kroz sistem obrazovanja u osnovnim i srednjim školama i fakultetima obezbedimo što više stručnjaka za informatiku, navela je ona i dodala da na biroima rada u Srbiji trenutno nema nijednog informatičkog stručnjaka.

Istovremeno, Matić je napomenula da je prilikom planiranja da se otvori IT park jedna od ideja bila da se naši mladi stručnjaci koji su otišli u inostranstvo vrate u zemlju i nađu izuzetno kvalitetan i dobro plaćen posao u Inđiji.

Ješić je naglasio da se u roku od pet godina očekuje investicija od najmanje 600 miliona dolara i zapošljavanje 25.000 visokoobrazovanih kadrova.

On je najavio da će radovi na izgradnji parka početi na jesen, a useljenje u novi objekat trebalo bi očekivati sredinom naredne godine.
Napred Srbija !]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=30 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=30 To će se u narednom periodu samo intenzivirati, bez obzira na kvalitet dosadašnjeg negativnog „upliva" države. Država može značajno da utiče na kvalitet razvoja interneta u Srbiji, ali... „
Politička stabilnost

U prošlom broju novina „Podrinske“ pisali smo o oglašavanju na Internetu i detaljno objasnili kako ovakav način oglašavanja utiče na poslovanje jedne kompanije. Danas smo svedoci da jedino politička stabilnost u Srbiji može da doprinese boljem poslovnom ambijentu koji naravno donosi bolji standard građana. „Vidljiv je rast budžeta za oglašavanje u retkim godinama političke stabilnosti. Nisam siguran da je to uzrok, ali mislim da postoji određena korelacija. Tako da ukoliko dođe do političke stabilnosti, u narednom periodu se može očekivati rast oglašavanja. Učešće ostalih medija zavisiće od razvoja tehnologije“, izjavio je Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik Marketinga na Prvom godišnjem forumu o telekomunikacijama. Bogosavljević je dodao da je realno očekivati rast oglašavanja na Internetu, ali da se i u narednim godinama neće izdvajati više od deset miliona evra. Ovakva očekivanja „podgreva“ podatak da je u proteklih pet godina redovno korišćenje Interneta (najmanje četiri puta nedeljno) poraslo za deset procentnih poena (2003. je šest odsto ljudi redovno koristilo ovaj medij, a 2008. 16 odsto). Ovaj medij ima najveći potencijal, jer još uvek preko 60 odsto ljudi u Srbiji nikada ne koristi Internet. U svetu se, prema analizi “Trendovi u medijima u 2008. godini” revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte, očekuje da će oglašavanje na Internetu ove godine ostvariti 41,6 milijardi dolara prihoda, što je porast od 23 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ali ono za šta možemo reći da je u nesrazmeri sa trendovima je oglašavanje na Internetu. Naime, iako stanovnici Srbije prosečno prema istraživanju agencije AGB Nielsen izdvajaju čak 119 minuta za Internet, odmah iza TV medija koji prednjače sa 210 minuta, oglašivači na domaćem terenu izdvajaju tek maleni procenat (po pravilu jednocifren) budžeta za oglašavanje kroz ovaj, kako se da videti, veoma bitankanal.



Naravno, procenat konzumenata nije veliki kao kod TV-a (samo 16% redovno koristi Internet), ali je "stepen izloženosti" gotovo isti. Zato i ove brojke govore u prilog očekivanja rasta preusmerenog dela budžeta oglašivača u Srbiji, ka Internetu.
Nova Digitalna Srbija
Pročitali ste prethodne rečenice u ovom tekstu. Za kraj Vam pišemo objašnjenje zašto je naslov takav kakav jeste. Postoje dva razloga. Prvi je postavljenje Jasne Matić na funkciju Ministarke za telekomunikacije a drugi bi bio podatak da je poznata kao sjajan menadžer. Njena funkcija jedna od bitnijih u Srbiji jer je blisko povezana sa misijom privlačenja stranih investitora i investicija a Jasna je sredinom maja izjavila :

“Veliki broj stranih investitora bio je pred odlukom da ugovori poslove u Srbiji čija vrednost premašuje milijardu evra, ali su od toga odustali dok ne vide koje stranke će formirati novu vladu”, tada još državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije. Matić je na mesto državnog sekretara prošle godiše prešla iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA. Pod njenim upravljanjem od 2004. godine SIEPA je svrstana u grupu od osam najboljih agencija ove vrste na svetu. Novoizabrana ministarka za telekomunikacije dobila je priliku da, iz prve ruke, zajedno sa svojim kolegama, uveri kompanije koje imaju potrebu da obezbede nove kapacitete da ne investiraju na druga tržišta. Posle uspostavljanja političke stabilnosti, Vladu tek čeka posao stvaranja privlačnog ambijenta za ulagače. Po mnogima, u tom poslu ključna stvar je infrastruktura, pre svega, telekomunikaciona mreža. Dalji razvoj i modernizacija poštanskih usluga, fiksne i mobilne telefonije, kao i široko propusne internet mreže koji uz dalju liberalizaciju tržišta telekomunikacija i efikasniju primenu zakona i EU standarda biće jedan od glavnih preduslova privrednog razvoja. Javna je tajna da je potražnja za ADSL priključcima veća od ponude, i da se, ponekad, na uključivanje čeka nedeljama. Popularizacija i povećanje dostupnosti informacionih tehnologija građanima Srbije, povećanje broja korisnika personalnih računara i interneta, a pogotovo broja korisnika širokopojasnog interneta, biće svakako među prioritetima nove ministarke. Biće tu još posla za nju - uspostavljanje i sprovođenje zakona u ovoj oblasti, a posebno onih koji omogućavaju elektronsku trgovinu i regulišu privatnost i bezbednost podataka, realizacija projekta elektronske uprave, kao i pokrivanje cele zemlje bežičnim internetom. Svi ti projekti su ostvarivi - Crna Gora je za manje od četiri godine od tehnološki jedne od najzaostalijih zemalja u Evropi, dostigla nivo države sa jednom od najrazvijenijih telekomunikacionih mreža.
Neće Srbija ostati ni sama na tom putu – velike svetske kompanije, poput Intela, već su odavno otvorile svoje kancelarije u Beogradu i čekaju pravi momenat da se novcem i znanjem uključe u tehnološku modernizaciju Srbije. Dakle, Nova Digitalna Srbija je iza ugla. Da sačekamo ili da krenemo? Pitanje je sada…]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=29 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=29 Baneri su elektronske reklame postavljene na različitim pozicijama na sajtu i najčešće osim reklamne imaju i ulogu veze prema sajtu oglašivača. Cene banera zavise od njihove veličine, položaja, broja prikaza i najviše od posećenosti sajta. Što je posećenost nekog sajta veća, viša je i cena oglašavanja na njegovim stranicama. Tako se na nekima od najposećenijih sajtova u Srbiji, poput portala „B92" ili foruma „Burek", cene banera kreću od 40.000 do 260.000 dinara mesečno. Neko će reći da je to veliki novčani iznos. Možda i nije. U svetu se godišnje u oblasti internet oglašavanja i advertajzinga „obrne" oko 40 milijardi dolara. Prema procenama „Internet advertajzing biroa", ova suma će do 2010. godine biti dvostruko veća. U Evropi najprofitabilnije tržište onlajn marketinga je Velika Britanija, gde je zabeležen promet od preko 3 milijarde evra. Slede Nemačka sa 1,7 milijardi i Francuska sa 1,1 milijardom evra potrošenom na internet oglašavanje. Međutim, iako posećenost sajta presudno utiče na cene oglašavanja, Bizinger kaže da i sajtovi koji imaju relativno skromnu posetu, od 13 do 14 hiljada dnevno, mogu obezbediti pristojnu zaradu od četiri do pet hiljada evra mesečno.
U Srbiji zemlji koja je jednom nogom u blatu a drugom se održava na promaji taj novčani iznos znači lagodan život. Šta znači Internet oglašavanje za nekog ? Za osobu koja ima interes da se za određen proizvod ili uslugu čuje Internet predstavlja pravi put. Kada uporedimo sve vidove oglašavanja (radio, televizija, novine) Internet je najisplativiji način oglašavanja. Zašto ? Zato jer je reklama na Internetu jeftina. Minimalan trošak prikazivanja Vaše reklame ili Internet stranice ostaje bilo da je reč o stotinama ili hiljadama posetilaca. Zašto se u Srbiji još uvek ne koristi ovakav kanal komunikacije sa potencijalnim klijentom (kupcem, korisnikom usluga ili proizvoda) ? Odgovor je jednostavan – neupućenost, nedovoljna edukacija. Poznata je činjenica da se u svetu polako prelazi na elektronsko informisanje. U praksi to znači da se određena novinska izdanja (štampani materijal) slabije kupuju. Čuveni Nju Jork Tajms je pre izvesnog vremena objavio da će u narednom periodu pokušati da svoje čitaoce usmeri na Internet izdanje svojih dnevnih novina. Cena izrade i objavljivanja jednog banera na određenom sajtu je neverovatno niska u odnosu na isti posao kada je u pitanju štampano novinsko izdanje. Pored toga, kada se odlučite za reklamu na Internetu Vi direktno pratite kako se „kreće“ Vaš oglas dakle merite efikasnost Vašeg oglašavanja. Prema istraživanju „Jupiter risrča“ (JupiterResearch) evropsko tržište oglašavanja na Internetu naglo raste, isto istraživanje govori da je Amerika dobro razumela vrednost ovakvog načina oglašavanja što potvrđuju izveštaji iz američkih kompanija koje prijavljuju da prosečno izdvajaju oko 10 procenata iz sopstvenog budžeta. Kako se navodi u istom izveštaju ovakav način oglašavanja deluje i utiče na kupce što potvrđuju finansijski podaci na kraju godine. Američke kompanije tvrde da im je u odnosu na uloženo povrađaj sredstava od 8 do 34 procenta kada svoj brend reklamiraju na Internetu. On lajn marketing direktno utiče na podizanje svesnosti o jednoj kompaniji što dovodi do povećanja namera za kupovinu proizvoda iste kompanije. Uticaj na prodaju ? Preduzetnici, da li Vam je poznato ovo pitanje ? Nemojte sedeti skrštenih ruku. Ovo je vreme za delovanje. Koristite ekspanziju srpskog Internet tržišta, koristite tehničko ali i marketinško znanje drugih. Buđenje je pred nama. Iskustvo koje nam dolazi iz Evrope i ostatka sveta nam pokazuje sledeće:

Reklamiranjem na Internetu se podiže svesnost kod kupca kada je u pitanju proizvod ili usluga. Reklamiranje na Internetu je daleko jeftinije nego oglas u novinama ili kupovina sekundi na televiziji. Reklamnu kampanju možete pratiti posredstvom Interneta i programa koji su za to namenjeni. Reklamiranjem na Internetu utiče se i na poslovanje preduzeća.
Šireći svoje poslovanje na Internet, preduzetnici stiču sledeće neposredne koristi:

* proširuju svoja tržišta do neslućenih razmera
* ostvaruju bolju i neposredniju komunikaciju sa kupcima
* lakše pronalaze poslovne partnere, nove ideje, znanja, izvore finansiranja
* poslovanje postaje dinamičnije, ekonomičnije i isplativije.
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=28 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=28 On je odlučio da na I-bej (ebay.com) aukciji proda čitav svoj život, jer ga on (kako izjavljuje) podseća na bivšu ženu. Želi da proda sve u paketu a to znači: kuća od 143 kvadrata sa tri spavaće sobe, velika dnevna soba, dva kupatila, garaža za dva automobila i velika terasa. Tu su još i automobil, motor, bicikl, oprema za kampovanje, džakuzi, sve stvari koje se trenutno nalaze u kući. Potencijalni kupac će dobiti i posao i prijatelje. Ian će iz starog života otići samo sa pasošem i novčanikom. Aukcija je počela 22. juna i traje sedam dana. Ianova kuća nalazi se u predgrađu Perta, a uz kuću i auto, on prodaje i svoje hobije.

U ovu neobičnu aukciju su uključeni i njegovi prijatelji. Oni se ne čude previše ovom Ianovom potezu, i kažu da u ovoj aukciji neće izgubiti prijatelja, nego se vesele sticanju novih prijatelja.

Ian je nagovorio čak i svoje poslodavce da učestvuju u aukciji. Oni su kupcu obećali probni rad u trajanju od dve nedelje. Ako probnim radom budu zadovolji, kupac Ianovog života će dobiti posao.

Do danas je bilo 35 zainteresovanih i oni su izlicitirali cenu od 310,100.00 australijskih dolara što je negde oko 190 000 EUR. Ian očekuje da će zaraditi oko 350 000 dolara što će mu omogućiti novi početak. „Cilj mi je da na kraju aukcije krenem sa novčanikom i pasošem u ruci“, kaže Ašer, „da odem na aerodrom i ukrcam se na prvi avion u ma kom pravcu“.
Ovo je prilično čudna ideja za promenu načina života ali na Ibej-u se prodaju čudne stvari. To nas je zaintrigiralo i krenuvši u istraživanje kreirali smo listu najskupljih predmeta koji su prodati putem jedne Internet aukcije.

1. Giga Jahta (Gygayacht)

Najskuplje, najbolje, najprestižnije, naj od naj. U februaru 2006. godine završena je do danas najčuvenija Internet aukcija na I bej (eBay.com) stranicama.
Tog 8. februara položen je depozit u iznosu od 85 miliona dolara što je bila polovina od ukupne cene koja je postignuta putem Internet nadmetanja. 168 miliona dolara je iznos koji je jednu jahtu postavio na prvo mesto kao najskuplji predmet ikada prodat putem Interneta. Jahta je jedinstvena i proizvedena je na Floridi. Jahta poseduje bioskop, fitnes klub, vip salone na nekoliko nivoa, garažu za helikopter, lift, i bazen 55h35 metara na palubi koji se po potrebi može zatvoriti krovnom konstrukcijom.
Jahtu je pretpostavljate kupio jedan Rus. Njegovo ime je Roman Abramovič.

* Sportski automobil 9, 900, 500 dolara

U maju 2007. godine automobil marke Dodž (godina proizvodnje 1969) prodat je na aukciji za gotovo 10 miliona dolara. Ovaj automobil je bio „glavni glumac“ – rekvizit u čuvenoj američkoj seriji ‘The Dukes of Hazzard’. Automobil je bio vlasništvo Džona Šnajdera glumca koji je igrao glavnu ulogu u pomenutoj seriji.

* Vilijem Šekspir, knjiga - 5 miliona funti

Knjiga stara 340 godina prodata je na aukciji za 5 miliona funti. Ova retka knjiga je kopija nastala 1666. godine u Engleskoj i predstavlja rukopise Vilijema Šekspira. Knjiga je jedna od nekoliko primeraka preostalih posle velikog požara koji je zahvatio London te godine.

* Avion – 4,9 miliona dolara

Avion „Gulfstream II business jet“ prodat je na aukciji za 4,9 miliona dolara i predstavlja pravu zanimljivost kao prvi avion prodat posredstvom Interneta. Kupac je jedna avio kompanija iz Afrike.


5. Sličica za album – 1,1 miliona dolara

Ova retka sličica za album koji predstavlja bejzbol igrače iz 1909. godine prvi put se našla na Internetu 1996. godine kada je kupljena za 640,500 dolara. 2000. godine je vlasnik odlučio da proveri koliko vredi sličica i na njegovu radost dobio je 1,1 milion dolara. Na sličici se nalazi čuveni „Leteći Holanđanin“ Honus Vagner koji je te 1909. godine bio jedan od najboljih igrača bejzbola. ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=27 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=27


"Nadamo se da će Internet park u budućnosti dobro funkcionisati i da će događaji u Beogradu pokrenuti teme bezbednosti u parkovima i ponašanja ljudi", kažu u Telenoru. Njihova predstavnica je dodala da se razmišlja i o prekidu ove akcije jer su razočarani ovakvim postupkom. Isto se događa i sa klupama u parku, telefonskim govornicama, autobuskim stajalištima, cvećem na javnom prostoru, žardinjerama itd. To je simptomatično, gotovo da postoji opšta kontminacija društva destrukcijom koja se prećutno podržava od porodice pa nadalje. Ko je u društvu odgovoran zašto se u opštim okvirima kreativnost usmerava tako da svoj najbolji izraz nalazi u destrukciji ? Zar je ovakav vandalski čin uništavanja poklona dobar signal za neke nove investitore ili preostale dobročinitelje koji bi srpskom omladincu želeli da obezbede doživljaj razvijenog sveta. Svi smo svedoci događanja naroda u Beogradu kada su zapaljene ambasade, kada je razbijeno na stotine izloga i kada je krađa postala opšte prihvatljiv model ponašanja. Ovakav čin koji za neku bolju budućnost odbija svakog normalnog govori nam da na ovim prostorima svaka dobronamerna akcija postaje gotovo „nemoguća misija“. Ili kako nam je jedan prijatelj rekao : „Nije žvaka za seljaka“. Ipak, Telenor je ovih dana otvorio novi Internet park u Nišu a isto nameravaju da urade i u Novom Sadu i još nekim gradovima u Srbiji.


Dogovor dva giganta


Dok se u Srbiji događa divlji zapad preslikan iz najboljih filmova na zadatu temu na pravom pravcatom zapadu se radi. Fajnanšel tajms (Financial Times www.ft.com ) prenosi da je Jahu (Yahoo www.yahoo.com ) u protekloj sedmici dogovorio saradnju sa gigantom Guglom (Google www.google.com ) , čime je Majkrosoft (Microsoft www.microsoft.com ) ostavljen "na vetrometini". Dve kompanije su se dogovorile da Gugl objavljuje svoje oglase na Jahuovom pretraživaču, kao i na drugim veb stranicama u SAD i Kanadi. Ovaj savez će biti pod budnim okom kontrole u SAD zbog moguće zloupotrebe dominantne pozicije na tržištu. Zato se Jahu unapred ogradio tvrdnjom da ovo partnerstvo neće biti ekskluzivno i da će se na stranicama ove kompanije naći i sadržaji iz sopstvenog sistema za oglašavanje, kao i oglasi drugih kompanija.

Najnoviji razvoj događaja usledio je pošto je Jahu prethodno obustavio sve pregovore o savezu sa Majkrosoftom. Softverski gigant je ponudio više od sedam milijardi dolara - 35 dolara po akciji - za 16 odsto udela u Jahuu i preuzimanje Internet pretraživača ove kompanije. Majkrosoft je tvrdio da bi ovim sporazumom Jahu prihodovao milijardu dolara godišnje, ali u Jahuu nisu bili spremni da se odreknu svog pretraživača, koji je za njih "strateška neophodnost". Sporazum sa Guglom će doneti dobit u rasponu od 250 do 450 miliona dolara u prvoj godini, a procene su da će profit eventualno dostići 800 miliona.Vrednost akcija Jahua pala je za 10%, na 23,50 dolara, otkako je Majkrosoft odustao od potpunog preuzimanja ove kompanije. I pored povlačenja softverskog giganta, neki investitori i dalje veruju da je eventualno preuzimanje Jahua od strane Majkrosofta najverovatniji ishod. Majkrosoft je ostavio otvorenu mogućnost da se u budućnosti dogovori neki drugi oblik saradnje, ali ne i preuzimanje u potpunosti, prenosi Fajnanšel tajms.


Srbija – dupliran broj Internet sajtova !


U poslednje dve godine broj sajtova u zemlji sa 35.000 popeo se na 65.000, a srpska internet scena prati sve trendove globalne mreže, rečeno je na predavanju o mogućnostima komunikacije putem interneta u Srbiji.
Tom skoku najviše doprineli "blogeri", čijih internet strana ima čak 10.000, a njihove sadržaje dnevno prati, kako se procenjuje, oko 150.000 ljudi dnevno.
Na internetu se najviše traže podaci iz oblasti nauke i obrazovanja, putovanja, zatim biznisa, popularne kulture i zdravstva. Srpska internet scena prati globalne tokove, odnosno da sve što se pojavi na globalnoj mreži vrlo brzo dobije i svoju lokalnu varijantu, poput www.kobajagrande.com (srpska verzija www.youtube.com sajta).
Na pomenutom predavanju je izrečeno da će srpska internet scena postati mesto inostranog ulaganja, ali i deo regionalne mreže poput sajtova www.boljiposao.co.yu koji postoje u svim bivšim jugoslovenskih republikama.
Gabrijela Stjepanović iz internet oglašavačke mreže "HTT Pool" istakla je da se samo jedan odsto mogućnosti interneta koristi u svrhe oglašavanja u Srbiji, da u toj oblasti prednjači mobilna telefonija koja u ukupnom oglašavanju učestvuje sa 31 odsto, a slede je finansijske institucije i roba široke potrošnje sa 26, odnosno 23 odsto. Prema procenama stručnjaka do kraja 2009. godine broj korisnika interneta sa sadašnjih 24 odsto porašće na oko 40, ali veliki deo, čak 70 odsto njih, koristi internet malih brzina i ostaju uskraćeni za mnoštvo multimedijalnih sadržaja.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=26 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=26 Promocija na Internetu podrazumeva niz koraka koje bi po pravilu trebalo da načinite. Jedan od njih predstavlja definisanje Vašeg cilja koji želite ostvariti kada se pojavite na svetskoj mreži. Ako pretpostavimo da ste definisali cilj i da ste ponosni vlasnik Internet sajta na kojem se nalaze precizni podaci o proizvodu ili usluzi iz Vaše ponude preostaje nam upoznavanje Internet tržišta sa Vašim proizvodom. Krenimo redom. Da bi neko pristupio Vašem sajtu internet promocija sajta podrazumeva nekoliko tehnika:

* prijavljivanje na svetske i domaće pretraživače i kataloge
* SEO (Search Engine Optimization) - optimizacija web sajta zahtevima pretraživača
* prilagođavanje sajta korisnicima Interneta
* Net reklamiranje (Baneri)
* razmena linkova
* e-mail marketing
* viralni marketing
* plasiranje članaka (sadržaja) na druge sajtove
* aktivnosti u news i web forumima

Prijavljivanje na svetske i domaće pretraživače i kataloge
Na Internetu postoje brojni pretraživači i katalozi. Idealna marketinška kampanja bi bila da se sajt prijavi na sve pretraživače, ali to je praktično neizvodljivo pa se treba skoncentrisati samo na one pretraživače koje koristi većina potencijalnih korisnika sajta. Po istraživanjima učešće pretraživača je sledeće: 1. Gugl (Google) 2. Jahu (Yahoo) 3. Msn (MSN) Iz ovih istraživanja proističe da je, bar što se tiče svetskih pretraživača, sasvim dovoljno da se sajt prijavi na gore navedene pretraživače. Pored ovih pretraživača veoma je korisno i prijavljivanje u neke posećenije kataloge kao što je recimo DMOZ (www.dmoz.org) katalog linkova, čiju bazu linkova koristi Gugl (Google) u svojoj usluzi Gugl Direktorijum (Google Directory). Naravno, pored prijavljivanja na svetske pretraživače, a s obzirom na ciljne primarne grupe Vašeg sajta, potrebno je dodatnu pažnju posvetiti i prijavljivanju na neke domaće i regionalne pretraživače i kataloge (bez obzira što i velika većina posetilaca iz našeg regiona koristi svetske pretraživače koji često imaju regionalizovane verzije – npr. Gugl (Google) ima jezički lokalizovane verzije na većini svetskij jezika (naravno i na srpskom).

SEO (SearcEngine Optimization) - optimizacija Veb sajta zahtevima pretraživača
S obzirom da većina posetilaca sajtove pronalaze putem pretraživača posebnu pažnju je potrebno posvetiti optimizaciji sajta zahtevima pretraživača kako bi se Vaš sajt kotirao što bolje u rezultatima pretrage. Pretraživači rangiraju neki sajt (pozicioniraju na svojim rezultatima pretrage) na osnovu kompleksnih algoritama koji u obzir uzimaju brojne činioce:

* Adresu (URL) sajta;
* Linkovanje strana unutar sajta;
* Ime direktorijuma i fajlova;
* Meta elemente/Meta Tags (naslov strane - title, ključne reči - keywords, opis sadržaja strane - description.);
* Delove ili kompletne tekstualne sadržaje strana (ključne reči na stranici, podebljan tekst, iskošen tekst.);
* Alternativne tekstove (Alt tags) slika i grafika;
* Pojedine elemente HTML koda (comment);
* Broj linkova sa drugih sajtova ka vašem sajtu (ovde je bitan i kredibilitet i posećenost tih sajtova)
* Konstantnost tematike sadržaja;
* Dinamiku dodavanja novih sadržaja/stranica;
* Veze između ključnih reči i stvarnih sadržaja sajta
* Dinamiku promene gustine ključnih reči na stranicama;
* Procenat klikova na link na sajt koji je prikazan u rezultatima pretrage
* Dinamiku promene broja linkova
* Saobraćaj na sajtu
* Search Engine Spam - neetičke metode optimizacije i još ponešto (pretraživači obično kriju načine/algoritme na osnovu kojih rangiraju sajtove kako do istih patenata ne bi došla konkurencija)

Prilagođavanje sajta korisnicima Interneta
Koraci u optimizaciji sajta pretraživačima jesu veoma bitni kako bi jedan sajt bio vidljiv na Internet, ali treba izbeći zamku u koju će se upasti ukoliko se sajt bude više prilagođavao pretraživačima nego posetiocima sajta. Treba imati na umu da je optimizacija sajta za pretraživače samo način da se posetioci dovedu na sajt. Zbog ovoga je potrebno da pogledamo stvari i iz perspektive posetioca sajta tj. korisnika interneta. Posetilac očekuje da na sajtu zaista i nađe ono što je uneo kao upit na pretraživaču. Stoga sajt treba da bude bogat kvalitetnim sadržajem koji će ga zadovoljiti. Broj stranica sajta je jedan od pokazatelja ozbiljnosti i sadržajnosti sajta. Sajt bi morao da ima nekoliko desetina stranica sa jedinstvenim sadržajem. Velika većina korisnika Interneta do nekog sajta dolazi preko pretraživača tako što u formu za pretraživanje ukucava ključne reči koje najbolje opisuju ono što se traži. Iz ovog razloga veoma je bitno da se definišu prave ključne reči za sajt, odnosno one reči koje najbolje opisuju šta se to nalazi na stranici. Izbor kvalitetnih ključnih reči i fraza je jedan od najbitnijih faktora za postizanje velike posećenosti sajta. Koristeći Veb alat Google Tools for Webmasters možemo da dođemo do saznanja na koje ključne reči se sajt najčešće prikazuje u rezultatima pretrage (kao i poziciju sajta u rezultatima pretrage za tu ključnu reč). Takođe možemo da uvidimo i koje ključne reči dovode posetioce sa liste sa rezultatima pretraživača na sajt.

Net reklamiranje (Baneri), razmena linkova, e-mail marketing, viralni marketing, plasiranje članaka (sadržaja) na druge sajtove, aktivnosti u news i web forumima
Sve ove navedene tehnike jesu važne i nikako ih ne treba zaobići kada se planira promocija na Internetu ali ipak treba naglasiti da su prve tri stavke sa naše glavne liste najvažnije za uspeh koji se želi postići pri promociji na Internetu. Da zaključimo. Pročitajte tekst, postupite po preporukama i već sutra će Vaš sajt doživeti nekoliko desetina poseta više. Jednostavno je uvek najbolje. ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=25 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=25
1. Ne znate šta želite da postignete Internet sajtom

Jedna od najčešćih grešaka prilikom izrade Veb sajtova predstavlja situacija kada vlasnik firme želi sajt, a nema jasnu predstavu o tome šta, zapravo, tim sajtom želi da postigne. Veb sajt se može napraviti kao produžena vizit-karta (da se mejl i Veb adresa postave na vizit-kartu), ali se time ne iskorišćavaju sve prednosti koje Internet pruža. S druge strane, neiskusne Internet agencije i pojedinci koji izrađuju sajtove ne shvataju da svojim konstruktivnim predlozima mogu podstaći klijenta koji hoće da napravi sajt. Potrebno je da firme i pojedinci koji kreiraju sajtove dovoljno poznaju mogućnosti interneta, da bi mogli posavetovati klijenta kada dobiju dovoljno podataka o firmi za koju se kreira sajt. Dajte posetiocu sajta neku prednost time što će posetiti sajt, omogućite mu da se oseća zadovoljno što je došao na sajt koji mu je nešto kvalitetno doneo.

2. Dizajn sajta za vlasnika firme

Ovo je naša najčešća situacija na Internetu - sajt koji ima slike rukovodstva firme (direktora), sa kompletnim istorijatom i neizbežnom organizacionom strukturom, itd. Zapamtite da se sajt ne radi za direktore nego za stalne i potencijalno nove klijente.

3. Struktura sajta kao organizaciona struktura firme

Slično kao u prethodnom slučaju, zbog nedostatka ostalih podataka o firmi (veoma čest slučaj) kreatori sajta dobiju podatke o detaljnom opisu organizacione strukture, protoku posla u firmi od jedne radne mašine do druge, opis svih radnih mesta, postrojenja, itd. Sem u slučaju kada realno postoji razlog iznajmljivanja kapaciteta firme (jedna od usluga koja bi trebalo da se predstavi na sajtu), ovakav pristup kreiranju sadržaja je nepotreban, ili krajnje sporedan.

4. Više firmi (pojedinaca) radi sajt

Ako ne postoji jedan rukovodilac projekta Veb sajta dobićete za rezultat sajt sa različitim izgledom velikog broja stranica, a osnova kvalitetnog Veb dizajna predstavlja kontinuitet u korišćenju elemenata Veb dizajna. Drugim rečima, totalno različite stranice na prvi pogled asociraju na različite sajtove.

5. Neračunanje sredstava za održavanje sajta i promociju Veb sajta.

Ako sve pare koje ste namenili za sajt utrošite na njegovu izradu - ništa niste uradili! Da bi posetioci ponovo dolazili na sajt potrebno ga je ažurirati i za ove radnje planira se na godinu dana bar isto toliko sredstava koliko je plaćeno za izradu prezentacije - minimalno 50% od te vrednosti. Isto važi i za promociju. Valjda je većina ovdašnjih privrednika shvatila da bez reklamiranja svojih proizvoda i usluga rezultati poslovanja ne mogu biti zadovoljavajući. Isto važi i za Internet, i za promociju Veb sajta - Veb sajt se najbolje promoviše na samom Internetu.

6. Tretiranje Interneta kao drugorazrednog medija

Kada imate video spot, radijsku reklamu, brošuru, članke za novine - oni ne čine sadržaj sajta ako se samo poređaju na neke Veb stranice. Potrebno je izraditi Veb sajt koji odgovara i koristi prednosti Veba kao veoma specificnog komunikacionog medija.

7. Loše linkovanje

Osnovni fenomen Interneta predstavlja hiper tekst, tj. linkovanje između stranica na sajtu i preko drugih sajtova. Različita istraživanja pokazuju da sistem linkova na velikom broju drugih sajtova donosi veoma velike efekte promocije. Ne zaboravite kada dajete reklamu za neki proizvod ili uslugu na drugom sajtu da na reklamu postavite link direktno do stranice sa opisom konkretne ponude. U krajnjem slučaju, ako link vodi na početnu stranicu sajta, postavite vidnu informaciju o usluzi koju reklamirate na drugim sajtovima. Nemojte misliti da će svaki posetilac preko reklame gubiti vreme dok ne pronađe šta je to što ste reklamirali.

8. Nemojte poistovećivati intranet i Internet sajtove

Ako vam je firma dovoljno velika i ozbiljna da imate intranet deo servisa za zaposlene u firmi, ovaj deo sajta (ako je u sklopu Internet prezentacije) ili fizički odvojite na drugi domen, ili za ovu prezentaciju namenite poseban sajt. Zašto da vaši zaposleni gube vreme krećući se kroz sajt koji nije namenjen njima da bi došli do podataka koji su im potrebni?

9. Konfuzija između istraživanja fokus-grupa i kreiranja korisnog Veb sajta

Postoje firme koje imaju kvalitetno dizajniran sajt, ali neprilagođen grupi korisnika kojoj se obraćaju. Imaju mnogo zanimljivih delova sajta, ali prave informacije koje zanimaju korisnike ne mogu se pronaći i sl. Potrebno je napraviti kompromis između korisničkih zahteva, proučavanja ciljnih grupa i sadržaja i dizajna u odnosu na dobijene podatke. Potrebno je slušati savete korisnika i prilagoditi izgled i sadržaj sajta u meri koja ne opterećuje budžet i donosi najveće efekte cilju postojanja sajta.

10. Nerazumevanje strateškog uticaja Interneta na buduće poslovanje firme

Nepoznavanje funkcionisanja Veb sajta i Interneta uopšte sa aspekta ekonomske koristi, globalizacije, radnog vremena 24/7/365, itd. dovodi do toga da Vaša firma neće biti na najbolji način pripremljena na momenat kada profit putem prisustva na Internetu počne da raste. Zato je potrebno saznati na koji način se Internet može iskoristiti za poslovanje, šta se može uskoro očekivati sa aspekta poboljšanja uslova poslovanja putem Interneta i kako zauzeti dobru poziciju na Internetu u našim uslovima. Odgovori na ova pitanja dovešće Vašu firmu u situaciju da već sada (u ovoj državi) ima velike koristi od prisustva na Internetu.

Da zaključimo. U Srbiji danas postoji 20 000 registrovanih Veb sajtova koji su registrovani pod nacionalnim domenom .RS . Počela je i primena elektronskog plaćanja proizvoda i usluga putem Interneta. Preko 700 000 osoba svakog dana u Srbiji pristupa na Internet. Počeli smo da razmišljamo kako je normalno imati ADSL uređaj a Telekom svakog dana povećava kapacitet svojih Internet usluga. Preostaje nam samo da dostignemo kompanije u Hrvatskoj koje su prošle godine na onlajn oglašavanje na veb-portalima potrošile 5,93 miliona evra. Taj podatak će označiti da je tržište u Srbiji potpuno spremno za jednu kvalitetnu Internet utakmicu. A Vi i Vaša firma ? Za početak pročitajte ovaj tekst a onda angažujte stručna lica koja će Vam pomoći da svoj nastup na Internetu pripremite na najbolji mogući način. Jednostavno, izbegnite greške.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=24 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=24
Jedan od načina je da se na „IMT“pitanje pozitivno odgovori jeste postavljanje Internet adrese ili linka ka kompanijskom veb sajtu na jednom od svetskih „elektronskih kataloga“ što je popularan naziv za biznis direktorijume gde se uglavnom mogu pronaći firme po delatnostima. Problemi kod traženja firmi na ovaj način se ogledaju u tome što su informacije o istim vrlo ograničene i svode se uglavnom na nepotpune i veoma kratke. Drugi način je preko neke od privrednih komora ili poslovnih udruženja. Udruženja su najčešće granski orjentisana i cilj im je promocija kompanija članica. Dobar primer za to je www.nortrade.com - Norveško udruženje izvoznika na čijem veb sajtu možemo pronaći mnoštvo korisnih informacija i linkova ka najznačajnijim firmama ove zemlje po delatnostima i uslugama koje nude. Treći i možda najbolji izvor pouzdanih poslovnih informacija je kompanija Kompas iz Švajcarske koja ima višedecenijsko iskustvo na ovom polju. Njihov veb sajt na www.kompass.com nudi interfejs na više jezika i mogućnost adrese i pretraživanja informacija o firmama na više načina. To može biti delatnost, proizvod, usluga, deo naziva ili geografski region. Podela po delatnosti je veoma detaljna a dobijene informacije pružaju veliki broj podataka o firmi kao što su: adresa, I-mejl, veb sajt, podaci o poslovodstvu firme, vrste usluga i proizvoda koje nudi itd. Treba napomenuti da ove informacije nisu besplatne tj. da besplatni pristup obuhvata prikaz ograničenog broja podataka iz određene delatnosti. Postoje takođe i nacionalni sajtovi gde su informacije o firmama iz određene zemlje. Primer za našu je www.kompass.co.yu.

Ako ste se prepoznali u napisanim rečenicama to znači da Vi razmišljate o Internet marketingu. Budućnost Internet marketinga, naročito kod nas, jeste u kvalitetnom korišćenju resursa koje pruža sam Internet. Drugim rečima, poznavanjem funkcionisanja Interneta podstiče se mogućnost za sticanje poslovne prednosti onlajn. Nakon toga ide integracija različitih poslovnih i marketinških aktivnosti van interneta i na internetu. Nakon toga... Zna se ! Odgovor DA je na pitanje „Ima li tu mene ?“

SRBIJA - više od 18.000 domena

Tokom prva dva meseca registracije Internet domena sa oznakom Srbije ".rs" registrovano je više od 18.000 domena. U Registru nacionalnog Internet domena (RNIDS) kažu da se svakog dana registruje u proseku stotinak domena. Registracija je počela 10. marta. Prvog dana registrovana je trećina, 6.800, tokom prvih 10 dana broj registrovanih domena " .rs " premašio je 11.000, a onda se ritam usporio na sadašnjih 100 dnevno.Kako se navodi, državni organi i dalje su spori u registraciji domena, pa su do sada registrovali samo 29 domena "gov.rs", od čega polovinu tokom prvih 10 dana registracije.Kada je uveden domen ". rs ", građani su prvi put dobili pravo da registruju lični domen.Do sada je registrovano više od 1.760 adresa sa domenom za stanovništvo "in.rs", a prema ranijim procenama RNIDS-a, približno isti broj građana odlučuje se za domen " .rs " bez drugih oznaka, koji je najskuplji i na raspolaganju je i građanima i firmama i organizacijama. Do polovine maja registrovano je 9.337 domena ". rs ", oko 6.300 domena za preduzeća "co.rs", 680 domena za organizacije "org.rs" i 236 domena za obrazovne institucije "edu.rs".Prvi registrovani domen, ako se izuzmu adrese Registra nacionalnog internet domena i ovlašćenih registara, bio je aleksandra.in.rs. Na dan kad je prestala registracija starog domena ".yu" u tom domenu je bilo 40.000 registrovanih adresa, a registri očekuju da će se broj adresa u domenu ".rs" utrostručiti zahvaljujući novim pravilima registracije, koja omogućavaju firmama i građanima da registruju po više domena.
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=22 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=22
U prethodnim tekstovima pisali smo o lokalnoj Internet sceni kada je politika u pitanju. Tu nije bilo promena. Na nacionalnom nivou najviše pažnje je privukla Internet adresa www.srpskitrip.com koja na šaljiv način prikazuje srpsku političku scenu. Inicijator ovakvog Internet sajta je kandidat za gradonačelnika Beograda Dragan Đilas. Kao rezultat, iz aviona se vidi da se u ovoj izbornoj kampanji Internet koristi mnogostruko više i raznorodnije, u odnosu na bilo koji period (izborne kampanje) ranije. Pozitivan signal stiže iz Valjeva. Tamo je lokalni sajt uz pomoć posetilaca uspeo da sastavi listu od 100 pitanja za budućeg gradonačelnika. Dosta kandidata stranaka i imena koja se pominju u tekstu ima svoju stranu na Vikipediji (Wikipedia), što je dobar signal za razvoj drugih oblasti koje mogu pronaći svoju primenu na Internetu. U svakom slučaju ovo je jedan od oblika Internet oglašavanja.

Internet oglašavanje - da ili ne?

Po podacima, koji se uglavnom ne menjaju znatnije u poslednjih nekoliko godina, najveći procenat ukupnog budžeta koji se utroši na oglašavanje lociran je na televiziju, znatno manji procenat na bilborde i drugi vid oglašavanja, štampane medije, radio i oglašavanje u bioskopu. Činjenica da Internet oglašavanje spada u 1% budžeta, koji se obično u istraživanjima označava kao onaj deo kolača koji odlazi na "ostalo", može nam biti samo jedan od pokazatelja da je ova grana reklamne industrije, bar u Srbiji, praktično u povoju. Najčešći izgovori koje oglašivači koriste kada se pomene Internet oglašavanje su podaci o upotrebi Interneta u Srbiji. Činjenice zaista govore da je zaista tako ali poznato je da statistika često ume da sakrije ono što je najvažnije. Strah od promašene investicije i opšta svest o poslovnom mentalitetu u Srbiji osnovna su prepreka većem ulaganju u Internet oglašavanje. Međutim, treba imati na umu da ciljna populacija vašeg poslovanja nikada nije celokupno stanovništvo, pa čak i kada je izbor sužen na njen urbani deo. Specifičnosti organizacije, način poslovanja i kanali komunikacije su možda prvi od inputa od kojih bi trebalo krenuti pri razmatranju Interneta kao dela medijskog miksa, u okviru marketinške strategije. Ne treba imati na umu samo Internet penetraciju u okviru vaše ciljne grupe, već i pouzdanost Interneta kao medija, koji je za jedan značajan deo urbane, zaposlene populacije osnovni izvor informacija, koji se konsultuje svakodnevno i to iz različitih razloga, od poslovnih, privatnih, striktno informativnih... Ne treba zaboraviti da ovaj deo populacije najveći deo komunikacije, kako sa bližim, tako i sa onim geografski udaljenim saradnicama, obavlja putem i-mejla, koji je čak i kod nas već ustaljen, najekonomičniji i najefikasniji način prenošenja poruke. Dakle, ako veći deo vaše ciljne populacije čine zaposlena lica, sa višim obrazovanjem, mlađih i srednjih godina, budite sigurni da Internet može biti pravi pogodak.

Baner kao polazna tačka

Baner, kao najčešći oblik Internet oglašavanja, nije samo sličica koja treba da izgleda lepo na Internet stranici. Bez dodatnih informacija, koje se mogu dobiti klikom na isti, ovaj vid oglašavanja ne bi imao smisla. Baner bi trebalo da bude interaktivan, dobro dizajniran "teaser", koji privlači pažnju i budi potrebu da se o oglašavanoj usluzi ili proizvodu sazna nešto više. Najjednostavniji i najčešće korišćen vid banera jeste onaj koji sa određenog sajta posetioca preusmerava na zvaničnu prezentaciju firme, proizvoda ili usluge, gde se mogu dobiti sve neophodne dodatne informacije.

Šta treba oglašavati na Internetu?

Veoma je važno da budete svesni da je Internet u svojoj suštini ogromna, skoro bezgranična baza informacija i da oni koji ga svakodnevno konsultuju čine to u potrazi za informacijom, koja je za njih u tom trenutku od neke važnosti. Dakle, Internet koristite samo ako imate da kažete nešto novo, na nov način, atraktivno i pre svega od važnosti za ciljnu grupu. Nova prednost proizvoda, neka potpuno nova usluga, pakovanje ili benefit, kao i atraktivan, moderan dizajn poruke, koji će vas izdvojiti u odnosu na sve postojeće na tržištu, osnovni su parametri koji garantuju ekonomsku opravdanost Internet oglašavanja na nekom sajtu.

Ključno je razumeti potrebe vaših potrošača. Razumeti potrebe potrošača u slučaju Interneta znači razumeti šta oni traže na globalnoj mreži. Čak i kada vam podaci o sajtovima sa najvećim saobraćajem nisu dostupni, možete poći od nekog od većih svetskih pretraživača i zapitati se koje su to ključne reči koje predstavnici ciljne grupe najčešće unose kao kriterijum pretrage. Ove reči dovešće vas do sasvim zadovoljavajućeg broja sajtova, odnosno Internet prezentacija koje redovno posećuju pripadnici vaše ciljne grupe, a koji uz to prodaju svoj Internet prostor. U Srbiji su to najčešće domaći pretraživači i sajtovi sa informativnim sadržajem.
Da zaključimo, nemojte bežati od mogućnosti samo zato što su manje korišćene ili zato što "to ne radi konkurencija". Ma kako čudno zvučalo, čak će i Srbija jednom morati da prihvati istinu da je elektronska era počela.

Majkrosoft se ne predaje

Softverski div Majkrosoft (Microsoft) priprema strategiju razvoja vlastitog Internet pretraživača, nakon što je postalo izvesno da neće uspeti da postane vlasnik Jahu-a (Yahoo). Osnivač Majkrosofta Bil Gejts objavio je da kompanija ima plan da jače i konkretnije zakorači na tržište Internet oglašavanja i pretraživanja, ali nije dao preciznije podatke kako će novi proizvod izgledati. Za sada je poznato da je za potrebe novog pretraživača kupljena internet oglasna kompanija aQuantive, za šta je izdvojeno šest milijardi dolara. “Zaposlićemo vrhunske stručnjake i iznenaditi ljude kako se dobro možemo takmičiti, čak i sa kompanijom koja tako čvrsto drži nadmoć, kao što je Gugl (Google)”, kazao je Gejts novinarima. On je najavio da je Majkrosoft otvoren za nove akvizicije, ali nije precizirao koje kompanije bi se mogle naći na njihovoj listi. Analitičari procenjuju da najveći svetski proizvođač softvera pokušava da osvoji svoj tržišni udeo na tržištu Internet oglašavanja vrednom više milijardi dolara. ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=21 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=21
Početak koji obećava ! Možda ste pomislili da je ovo početak nekog predizbornog proglasa. Naravno da nije. Kako jedan od kandidata za Gradonačelnika izjavljuje ovih nedelja „Šabac je grad mogućnosti“ skloni smo da mu poverujemo jer svakodnevno dobijamo potvrdu da je takav slogan zaista realan. Jednom prilikom je poznati američki industrijalac na sastanku Upravnog Odbora izjavio: „Gospodo, situacija je veoma ozbiljna, no mi kao kompanija i kao ljudi nemamo problema. Mi imamo mogućnosti!“

Da smo živeli u vremenu koje je proteklo i danas imali doživljeno iskustvo kakvo je Šabac početkom HH veka nudio, sigurno da bi pogled na svet oko nas bio u drugačijim nijansama. Tradicija koja nam je ostavljena u „amanet“ obavezuje generacije koje dolaze da naš Šabac prezentuju u najboljem svetlu. Veoma značajna stvar je kada od „ništa“ stvoriš nešto. Još značajnije je da od postojećeg napraviš još veće. Takva je situacija sa šabačkim Internet prezentacijama. Od danas je Šabac bogatiji za jednu takvu. Turistička organizacija Šabac je svoju strategiju razvoja turističke ponude grada zaokružila na jedinstven način. Kako drugačije nego uslugom putem Interneta.

Nova adresa www.sabacturizam.org predstavlja jednu celinu koja obuhvata Šabac i okolinu. Internet prezentacija namenjena turistima koji žele upoznati Šabac kao i građanima koji žele pravu i istinitu informaciju o događajima koji se organizuju pod ingerencijom TOŠ-a. Sajt obiluje autorskim fotografijama Dragana Petrovića , svim informacijama vezanim za klimu, smeštaj, ugostiteljske i sportske objekte. Na sajtu se nalazi i interaktivna karta grada. Smatramo da je korisno da znate za ovu lokaciju na Internetu, jer ćete biti možda u prilici da uputite poslovnog partnera ili prijatelja da je pogleda i informiše se o našem gradu pre dolaska. Da li Vas interesuju restorani u Šapcu i okolini ? Klubovi, diskoteke, kafići, kafane ? Jedinstveno mesto na kom se nalazi kalendar manifestacija koje se održavaju u Šapcu tokom godine sa svim potrebnim informacijama o vrsti zabave koja se nudi u datom terminu. Rent-a-kar agencije, menjačnice, banke... Svrha sajta je da promoviše turističke vrednosti i pomogne ljudima koji dolaze u Šabac, turistički ili poslovno, ali i svim šapčanima bez obzira gde žive. Topla preporuka glasi: Poseti www.sabacturizam.org !

Ako uzmemo u obzir da u Srbiji trenutno postoji nekoliko desetina turistički orjentisanih Internet prezentacija ova šabačka je (da budemo skromni) svojim kvalitetom zaslužila svoje mesto u prvih 10.

Internet slavi 15. rođendan
30. 04. 1993. "World Wide Web" (WWW) tačnije Internet je počeo sa radom. Danas 1,355,110,631 korisnika širom sveta, ne može zamisliti život bez Interneta, pogotovo, jer se iz ovog neiscrpnog izvora podataka može dobiti stvarno svaka informacija. Srećan rođendan Internetu i najlepše hvala njegovom ocu, čoveku koji se zove Tim-Berns Li iz Evropske organizacije za nuklearno istraživanje (CERN), gde je Internet 1989. godine nastao. Planiran je kao info sistem, a šta se kasnije iz toga izrodilo zapanjilo je čak i Bil Gejtsa koji je pretpostavljao da je to samo prolazni fenomen.
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=20 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=20
„Lokalni izbori 2008 BLOG PODRINSKE Lokalne stranke, Lokalni političari, Lokalni problemi SAMO NA PODRINSKIM“

Klikom na pomenuti tekst dolazite u retku priliku da na jednom mestu saznate ko je sve u trci za Lokalni parlament Opštine Šabac. Sve izborne liste su tu. Ovaj Blog je mesto gde građani sa pravom glasa mogu da budu upoznati sa ponudom koju svaka stranka ima na svom meniju. Programska načela, mišljenja i stavovi kandidata za mesto odbornika, sve je tu. Na jednom mestu. Dovoljno je da posedujete Internet konekciju. Ovoj priči nema kraja. Sa ovog mesta možete postaviti pitanje, napisati sopstveni komentar ili saznati kako da se učlanite u određenu političku grupaciju. Namera autora sajta www.podrinske.com je veoma dobra. Ujedinjavanje različitih političkih ponuda na jednom mestu predstavlja olakšanje za građane koji svoj glas hoće (ili ne žele) darivati nekom od „igrača“ na našoj lokalnoj političkoj sceni. Opština Šabac broji preko 100 hiljada osoba sa pravom glasa, tako da je ovakva ponuda informisanosti od izuzetne važnosti za sve koji imaju nameru da glasaju. Političari su prepoznali ovakav potez internet redakcije podrinske.com i nameravaju da svoje programe i kandidate obznane na ovakav način. Mogućnosti su pred nama, iskoristiti iste ili ne opet je stvar slobodne volje ili da budemo precizniji slobode izbora. Pogledajte informativnu lokaciju www.podrinske.com – saznajte sve o političkim organizacijama koje se takmiče za osvajanje vlasti na lokalnom nivou. Izborni program, izborna lista, kandidati za odbornike, biografija, planovi, ... Postavite pitanje kandidatima. Komentarišite, kritikujte, hvalite... Učestvujte u svojoj budućnosti !

Internet u službi smanjivanja troškova nabavne cene proizvoda

Imali smo prilike da čujemo interesantnu priču čoveka koji je suvlasnik jednog projektantskog biroa iz oblasti unutrašnjih instalacija u građevinarstvu. Naš sagovornik živi i radi u Srbiji. Kako se radi o intenzivnom poslu sa veoma skraćenim rokovima poslovanja (”juče je trebalo biti gotovo”), postoje ustaljeni dobavljači materijala i proizvoda koje finasira investitor. Najjednostavnije je samo okrenuti poznate brojeve, naručiti potreban materijal, i posao ide svojim tokom. Igrom slučaja, naš sagovornik je jednom prilikom (u nekoj nepostojećoj pauzi u poslu), krenuo u potragu po Internetu da vidi kakve se još cene nude za proizvode koje njegov projektantski biro nabavlja svojim investitorima. Ispostavilo se da kada se pogledaju direktni dobavljači proizvoda (u ovom poslu su skoro svi direktni dobavljači) izvan poteza Beograd-Novi Sad, cene postaju sasvim drugačije (niže, za isti ili bolji kvalitet proizvoda), i postaje veoma isplativo nabavljati ove proizvode od drugih dobavljača koji se promovišu putem Interneta.

U narednom periodu, ova firma je počela da nudi svoje usluge po istoj ceni, ali se smanjila krajnja cena materijala za investitora, pa su neki poslovi dobijeni samo na osnovu niže nabavne cene materijala (dok su konkurenti počeli da smanjuju cene svojih usluga). Sa druge strane, pomenuti projektantski biro počeo je svojim partnerima u poslu (građevinarske firme, majstori…) da nudi iste proizvode po nižim cenama, i sve to iz prostog razloga što svi u ovom lancu idu isprobanim, stabilnim, i nadasve “lenjim” kanalima nabavke materijala koji ne plaćaju oni, nego se data cena “preliva” na kupca. Ovo je jedan od najpozitivnijih primera korišćenja Interneta koji će biti sve intenzivniji u narednom periodu - pronalaženje realno najpovoljnijeg odnosa cena/kvalitet proizvoda/usluga, i to jednostavnim pretraživanjem Interneta, ili korišćenjem sistema servisa za upoređivanje cena srodnih proizvoda, kojih će uskoro biti sve više. I na ovom primeru se jasno vidi da ovde nije reč o poverenju i kvalitetu što se u ozbiljnom poslu podrazumeva već o priči da postoje velike razlike u ceni za iste proizvode (i usluge), samo zbog drugačijeg obima poslovanja na Severu u odnosu na Jug države Srbije.

www.sabac-community.com

Jedan od najpoznatijih šabačkih Internet sajtova je svakako Šabac komjuniti www.sabac-community.com koji svakim danom grabi ka vrhu imaginarne top liste. Za ovu priliku izdvojili smo podatak da je posle jednog incidenta kada je izgubljena čitava baza podataka svih članova ovog popularnog foruma veoma brzo usledio „povratak otpisanih“. Naime, u nameri da se vrate na stazu uspeha, ekipa koja radi na sajtu je za manje od 30 dana osposobila sve tehničke detalje koji su bili (i jesu) srce ovog „šabačkog internet dvorišta“. Danas dok čitamo teme kojih je preko 450 vidimo da je registrovano više od 300 članova i da su oni objavili preko 15000 komentara. Dnevno sajt poseti prosečno 200 novih osoba a najaktivnijih je preko 80 članova svakog dana što je znatno iznad svih proseka koji trenutno imaju ostali sajtovi koji za tematiku uzimaju teme iz Šapca. Šta napisati osim, posetite www.sabac-community.com Naša preporuka !
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=19 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=19
Internet predstavlja medij koji je jeftiniji od bilo kojeg drugog sredstva javnog informisanja , napr. radio stanice. Tv kuće su mnogo skuplje od interneta stoga pametni ne troše novac na reklame koje su ograničene kako prostorno tako i vremenski . Reklama na internetu je aktuelna 24 časa i obuhvata svet plus internet ne poznaje granice, dok reklamiranje na radio stanicama ili tv kućama pokriva samo lokalno područje a sem toga reklame su spontane i vremenski ograničene. Danas je teško zamisliti ozbiljnu firmu bez svoje internet stranice, a internet je postao najjeftinije mesto za marketing bez obzira na delatnost, proizvod ili granu privrede. Navedene milionske cifre se bez problema ostvaruju na razvijenom Zapadu. Kod nas je situacija malo drugačija ali se naziru prve uspešne priče. Poenta svih priča i tekstova je da uspešni znaju da uloženu investiciju u reklamu na internet stranicama mogu da „vrate“ u očekivanom i projektnovanom vremenskom periodu jer poznaju moć koju ima „mreža svih mreža“.

Sendvič sa piletinom u lepinji

Za primer investicije i profita na uloženo saznajte čitanjem sledećeg primera. Mek Donalds (McDonald's) je poznata kompanija o kojoj nema nepoznanica. Ipak, zavirili smo u njihov sektor koji se bavi Internet marketingom.

Na ovoj skici, kako nam je objašnjeno iz pomenutog sektora prikazan je odnos uloženog novca i povećanje prepoznatljivosti proizvoda. Konkretno kompanija Mek Donalds koristi Internet da bi upoznala javnost o novim proizvodima iz „njihove kuhinje“. Na konkretnom primeru se vidi kako se povećava odnos prepoznavanja novog brenda (robne marke). A to je „Sendvič sa piletinom u lepinji“ koji popularni restorani nude u svojoj ponudi.
Druga skica nam govori o finansijskom delu ovakvog načina reklamiranja.

Svoju Internet kampanju su koncipirali u dve faze. U prvoj fazi koristeći reklamiranje na popularnim sajtovima upoznavali su ciljne grupe sa novom ponudom (novi Sendvič u lepinji u svim Mek Donalds restoranima) . Prva faza donosi nešto manji profit ali prema rečima (i slovima) iz američkog giganta to je očekivano. Druga faza je za njih ono što donosi pravi profit. Na svaki uloženi cent ostvaruju 2.16 centa profita. Računica je jasna. Da je reč o istini, jasno govori i kvartalni izveštaj o finansijskom uspehu pomenute kompanije.
Treća skica prikazuje jasnu koncepciju delovanja kada je u pitanju ovakav vid marketinga.

Jasna koncepcija prikazuje da se menadžment Mek Donalds kompanije opredelio za ovakav ekonomski isplativ model. On podrazumeva: Kreiranje banera, distribuciju i reklamiranje na posećenim Internet sajtovima, učestalost (ponavljanje) reklame na Internet sajtovima, određen vremenski period koji se koristi za marketing, jasna ciljna grupa koja može da vidi i sazna za novi proizvod koji se reklamira putem interneta. I nema više. To je taj model. To je recept za uspeh koji je doneo uspeh novom proizvodu -jednom običnom sendviču koji serviraju u restoranima Mek Donaldsa širom sveta.

Čitava kampanja i potrošeni dolari samo zbog ovakvog sendviča.

www.sabac-community.com

Novi trendovi nalažu usklađivanje. Jedini šabački forum koji iz dana u dan napreduje i svojim prisustvom na Internetu ispunjava određene potrebe korisnika je specijalizovano mesto preciznije sajt koji na najbolji način promoviše upotrebu Interneta - www.sabac-community.com Novosti koje nam dolaze iz „njihove kuhinje“ su svakodnevno povećanje broja korisnika i broja kvalitetnih informacija koje mogu da se pronađu na ovoj internet adresi. Ekipa koja vredno radi iz dana u dan na povećanju obima i kvaliteta sajta www.sabac-community.com nam saopštava da je plan za 2008. godinu megalomanske prirode . Pored nekoliko iznenađenja marketinškog karaktera očekuje nas serija događaja koji su posvećeni široj društvenoj zajednici. Za sada smo uspeli da saznamo samo to. Po svemu viđenom - novom izgledu headera (naslovne grafike na sajtu) sabac-community.com obraća pažnju na sve detalje kako vizuelne tako i tehničke prirode. Do sada je ukupno 56,559 osoba posetilo ovaj šabački forum. Broj koji obavezuje vlasnike da nastave istim smerom. Sa ove pozicije možemo da pozdravimo ovakvu inicijativu i da podržimo ovaj Internet projekat.


Zanimljivosti

Komapnija Jahu (Yahoo!) koja je pre nekoliko nedelja bila na meti giganta iz Redmonda- Majkrosofta (Microsoft) ovih dana obasipa medije saopštenjima. Naime Majkrosoft je ponudio deoničarima poznatog svetskog pretraživača – portala Jahu (yahoo.com) ukupno 44.6 milijardi dolara za kupovinu vlasničkog prava ali se rukovodstvo Jahu-a bori za postizanje veće cene po jednoj deonici koja bi po njihovim rečima bila i realna. Generalni direktor Jahu-a Džeri Jang bi, kako piše američka štampa, bio spreman da razgovara s Majkrosoft-om ako bi ponuda bila podignuta na 40 dolara po akciji, ali Mikrosoft još nije spreman za taj potez, iako bi ta firma želela da, kupovinom Jahu-a, zauzme povoljniju poziciju na tržištu Internet reklama koje je u ekspanziji. Jang procenjuje da će Majkrosoft radije izdvojiti više novca kako bi se zadržao na "prijateljskoj transakciji", nego da objavi javnu ponudu za neprijateljsku kupovinu Jahu-a, jer bi to dovelo do odlaska velikoj broja zaposlenih na ključnim mestima u toj kompaniji i njenoj upravi. Vrednost Jahu-a zavisi upravo od zadržavanja motivisanih inženjera koji poštuju Jangov autoritet na radnim mestima. Američki Internet pretraživač Gugl (Google), lider u oblasti pretraživanja informacija na Internetu, takođe je predložio Jangu sklapanje trgovinskog saveza, ali bi toj saradnji mogle da se suprotstave američke antimonopolske vlasti. Situacija se iz dana u dan menja i nije teško pretpostaviti da će biti ostvarena obostrano povoljna transakcija.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=18 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=18
163 miliona sajtova – registrovano danas

Statističari su izračunali da je u martu ove godine na internet je postavljeno oko 163 miliona sajtova – 4,5 miliona više nego u februaru 2008. godine. Ovako brz rast objašnjava se velikom popularnošću blogova i “društvenih” servisa. Na primer, na blogovima na Guglu (www.google.com) broj individualnih veb stranica je za mesec dana porastao za 842.000, a u mreži za uspostavljanje društvenih kontakata Maj spejs (www.myspace.com) za 200.000. Prema podacima koji proizilaze iz iste „kuhinje“ kreirana je i rang lista za naslov „Najpopularnije mesto na kojem se Internet sajtovi „gnezde“ tj. smeštaju“. Da ne bude zabune pišemo o Serverima. Ovako izgleda poredak:

* server Apač (Apache) skladište za 82,5 miliona sajtova (51% tržišta)
* server Majkorsoft (Microsoft) skladište za 57,7 miliona sajtova (35,5% tržišta)
* server Gugl (Google) skladište za 9 miliona sajtova 5,5% tržišta
* server Lajttpd (Lighttpd) skladište za 1,5 miliona sajtova (0,95% tržišta)
* server San (Sun) skladište za 550.000 Internet sajtova (0,34% tržišta)

U nekim narednim tekstovima pisaćemo o zanimljivostima koje proističu iz ovih podataka.

Turizam i Internet

Internet je u sektoru putničke i turističke industrije, kao uostalom i u svim drugim vrstama poslovanja promenio klasične načine informisanja, komunikacije i promocije, tako da snaga turističkog onlajn prisustva i poslovanja i njegov udeo na ukupnom tržištu te privredne grane raste velikim stopama prema veoma visokim pozicijama iz godine u godinu. Godine 1998. evropska onlajn turistička industrija bila je “teška” 225 miliona eura. 2004. godine ta brojka je iznosila 17 milijardi eura. Prošle 2007. godine ukupno 49.4 milijarde eura je potrošeno u Evropi na onlajn kupovinu turističkih aranžmana. Neverovatno! Ali istinito. Procene stručnjaka koji se bave onlajn turizmom govore da će u 2008. godini na onlajn Evropskom turističkom tržištu biti potrošnje u vrednosti od 58 milijardi eura. Najviše novca na kupovinu turističkih aranžmana preko Interneta potrošili su Englezi (oko 30% od 49.4 milijarde eura). Nemci su na drugom mestu sa 19% . Preko Interneta ljudi kupuju avionske karte (57% od 49.4 milijarde eura) , za smeštaj u hotelu potroše 17% , i tako dalje. Ova razvijena tržišna grana polako ali sigurno dolazi i na naše onlajn tržište. Dokaz za to je i prva kupovina domaćeg Internet sajta koji se bavi turizmom. Hrvatska kompanija Mojblog koja stoji iza popularnih blog servisa u Srbiji i Hrvatskoj, kupila je 50 odsto sajta www.gDestinacija.com. Gdestinacija.com je jedinstveni turistički blog, na kojem pišu prvenstveno korisnici iz Srbije, ali je veoma posećen i u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Posetioci pišu, ocenjuju i komentarišu putopise i fotografije, a na sajtu se takođe mogu naći i turističke vesti. Sama vrednost kupovine u novcu je izražena četvorocifrenim iznosom u EUR jer se radi o relativno novom blogu. Ipak ova kupovina obezbediće pomenutom sajtu potrebne resurse za dalju promociju projekta, što je i bio fokus akvizicije jer je ugovorena vrednost investiranja u promociju sajta na nivou pet cifara u EUR. I preko Evrope i Hrvatske stižemo i do Šapca. Ove nedelje startuje jedinstveni turistički portal Šapca sa adresom www.sabacturizam.org

mesto koje će po prvi put prezentovati turističku ponudu kada je u pitanju Šabac na Internetu. Ovaj internet projekat je plod zajedničkog rada Turističke Organizacije Šabac sa gospodinom Dragojlom Lazićem na čelu i kompanije Alezzo I.T. koja je tehnički ispratila ideju TOŠ-a. Posle javne promocije sajta www.sabacturizam.org očekuje Vas intervju sa čelnim čovekom Turističke organizacije u Šapcu.

Prodaje se Šabac na Internetu !

Na početku ovog teksta ste pročitali da je na svetu registrovano ukupno 163 miliona Internet sajtova. Na jednom od njih se prodaje- ŠABAC ! Ovakva vest bi iznenadila mnoge da je istinita, naravno. Da napišemo da je delom istina jer smo pretraživanjem ogromnog virtuelnog prostranstva pronašli sledeću zanimljivu lokaciju na kojoj se putem aukcije prodaje razglednica, slika starog Šapca. Pod imenom "ŠABAC - Podrinjska učiteljska škola, konjska zaprega" Razgledica starog Šapca je preciznije fotografija prizora iz Masarikove ulice na mestu gde se danas nalazi Muzička škola „Mihailo Vukdragović“. Početna cena ove aukcijske prodaje je 50 Hrvatskih Kuna a prodavac koristi nadimak Feniks. Aukcija traje do 6. aprila. Fotografija je sama po sebi zanimljiva jer prikazuje Šabac kakav je bio između dva rata. Ko želi da pomenutu fotografiju kupi posredstvom Interneta može to učiniti na stranici http://www.aukcije.hr

www.sabac-coomunity.com - Posao u Šapcu preko Interneta !
Dobro došli u novi milenijum! Možda nećemo svi uskočiti u leteće automobile i popiti samo pilulu za doručak, ali mnoge stvari će se svakako promeniti. Internet se razvija sve više i pruža široke mogućnosti - jedna od njih jeste i traženje posla, bilo da je u pitanju posao koji ćete obavljati preko mreže ili možda "offline" u nekoj kancelariji ili fabrici. Neka potraga počne! Specijalizovano mesto na sajtu koji na najbolji način promoviše upotrebu Interneta - www.sabac-coomunity.com početkom prošle nedelje ima još jednu funkciju. To je povezivanje poslodavaca i onih koji traže posao. Šabac komjuniti je otvorio svoje stranice tako da potencijalni poslodavac može potpuno besplatno objaviti konkurs za slobodno radno mesto. To je na najbolji način iskoristila šabačka Zdravstvena Ustanova „Nevena“ objavljivanjem ponude za posao u apoteci. Ista takva mogućnost je pružena i osobama koje tragaju za zaposlenjem. Mogu da otvore svoj nalog i da ostave svoju ponudu u vezi posla koji mogu da obavljaju. Za sada je aktuelna diskusija oko rada preko leta. Mnogi mladi ljudi će na ovaj način doći do novca za letovanje a neki od njih će zaradu koristiti za posetu nekom od popularnih festivala. Bilo kako bilo, evo prve internet stranice koja bi Vam mogla biti od pomoći. Budite hrabri, pokušajte!
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=17 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=17
Svi su videli male rudnike zlata i potrčali prema „imaginarnom“ svom. Saopštenje koje smo dobili od zvaničnog tela koje se zove: Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS, www.rnids.rs) glasi: „Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS, www.rnids.rs) obaveštava javnost da je u ponedeljak, 10. marta 2008. godine uspešno počeo sa radom novi nacionalni Internet domen Srbije .RS. Registracija je otpočela u 12 časova, istovremeno preko 27 firmi koje su ovlašćene za poslove registracije .rs domena. Prvog dana do 17 časova registrovano je ukupno 6.800 domena. Najviše, oko polovine, su domeni koje su građani, preduzeća i drugi zainteresovani registrovali direktno u .rs adresnom prostoru. Sledi oko 35% domena koji su registrovani u .co.rs adresnom prostoru. Mogućnost registracije domena u okviru novog adresnog prostora .in.rs, namenjenog građanima, u prvih pet časova iskoristilo je njih 850 ili priblično 12%. Tokom narednih šest meseci vlasnici starih .yu domena imaju pravo prvenstva registracije istoimenih domena sa nastavkom .rs. RNIDS poziva građane, preduzeća i druge zainteresovane da ovo pravo iskoriste. RNIDS će nastaviti da redovno obaveštava javnost o procesu registracije novih nacionalnih domena, a do kraja nedelje biće organizovana konferencija za štampu, gde će biti prezentovani rezultati prvih nekoliko dana rada novog nacionalnog registra. Informacije o terminu konferencije za štampu biće objavljene naknadno.“

Lepo, krenuli smo u potpuno novu priču. Sa novim nazivom za novu državu na Internetu. Šala na stranu, dobar početak koji obećava. Zašto tako pišemo ? Saopštenje koje ste pročitali datira od 11. marta 2008. godine. Danas je situacija ovakva. U prvih nedelju dana registracije novog domena, od ponedeljka 10. marta u podne, kada je registracija počela, do 17. marta, registrovano je 9.926 domena. Od tog broja njih 5.198 odnosi se na domen koji ima samo oznaku .rs i namenjen je domaćim i stranim, fizičkim i pravnim licima. Za registraciju su najviše zainteresovane firme. Iz Registra nacionalnih internet domena Srbije (RNIDS) navodi da je razlog velikog interesovanja taj što sada jedna firma može registrovati neograničen broj domena, dok se kod .yu registra to nije moglo. Međutim, ne zaostaju ni građani. Naime, u ovlašćenim registrima (početni broj od 27 povećan je na 29) kažu da se građani vrlo često opredeljuju za .rs umesto za .in.rs (rezervisan, inače, za fizička lica), iako je prvi najskuplji a drugi najjeftiniji. U provajderu YUBC, koji je jedan od ovlašćenih registara, smatraju da građani biraju ovaj domen verovatno zato što je jednostavniji. Problema, kako je rečeno u RNIDS i ovlašćenim registrima, do sada nije bilo. Najviše posla, navode u provajderu CRI, bilo je, zapravo, dva dana pred početak registracije i prvog dana registracije. O tome najbolje svedoči podatak da su dve trećine dosadašnjih registracija obavljene baš prvog dana. Kasnije je pritisak na registre smanjen.

Za domen .co.rs (namenjen domaćim i pravnim privrednim društvima i profitnim pravnim licima) do sada se opredelilo 3.125 zainteresovanih; za .in.rs (fizička lica) - 1.177; .org.rs (namenjen neprofitnim organizacijama, političkim partijama, sportskim društvima i slično) - 319; .edu.rs (obrazovanje) - 93; za .gov.rs (delegiran za državne organe Srbije) - 14. U Srbiji je registrovano 39.252 nacionalna domena sa starim nastavkom .yu, a ovlašćeni registri očekuju da će se broj nacionalnih domena utrostručiti zahvaljujući mogućnostima koje pružaju nova pravila registracije - sada postoji mogućnost da jedna kompanija ili organizacija registruje više domena. Ta mogućnost postoji i za građane, koji do sada nisu mogli da registruju nacionalni domen .yu. O prognozama u nekom od narednih tekstova. Do tada znamo samo jedno. Informacija je kapital !

Zanimljiva priča

Dana 12. jula 2007. godine jedan od šabačkih sajtova je ugledao svetlost dana. Reč je o popularnom sajtu za razmenu mišljenja i iskustva sa nazivom Šabac Komjuniti.

www.sabac-community.com

Pratili smo nastanak i razvoj ovog internet mesta koji grad Šabac prezentuje na internetu. Ekipu koja se ovih dana priprema za energičniju akciju i sveobuhvatniji pristup Internet prisustva sačinjavaju uglavnom mladi ljudi. Iako je u jednom renutku imao preko 400 registovanih članova, grubom greškom došlo je do „pucanja“ baze podataka i gubitka jednog dela sadržaja sajta. Sagledavanjem nastale situacije administratori sajta su odlučili da „u prelaznom roku“ izvrše neophodna pojačanja na pojedinim mestima u timu i tako nastave sa dobrim igrama. Kada bi se u maniru sportskog teksta pisalo o pomenutom sajtu tekst bi izgledao kao u prethodnim rečenicama. Statistike govore da je do danas www.sabac-community.com posetilo više od 52.000 osoba. Zanimljive teme koje su u ponudi interes su svih posetilaca. Novosti iz Šapca i okoline, Predstavljanje, Blablaonica, Prirodne nauke, Društvene nauke, Ženski kutak, Muški kutak, Muvanje, Ljubav, Seks, Igre bez granica, Muzika, Sport, Politika, Auto-Moto, Mobilni telefoni, hardver, Internet...Preko 20 otvorenih tema koje su na raspolaganju, razlog su veoma kvalitetnih diskusija koje se razvijaju na Šabac Komjuniti sajtu. Za sada ovoliko. Ekipa koja rukovodi sa pomenutom Internet lokacijom kaže za „Podrinske“ da je u pripremi iznenađenje a ne obećanje. Na pitanje zašto takva formulacija rekoše da ne žele obećanja nego rad i rezultate. Do sada je rad donosio rezultate kada je www.sabac-community.com u pitanju. Videćemo se u budućnosti.
]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=16 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=16
„Poštovani gledaoci, uvidevši da je ovaj video za kratko vreme postigao ogromnu popularnost smatram da mi je dužnost da celu situaciju objasnim. Prvi deo snimka se dešava u prodavnici na Slaviji za vreme paljenja Mek Donalds-a i tada sam sasvim slučajno snimio ove dve devojke. Dva sata kasnije na Terazijama sam snimio druge dve devojke ("jesi li našla broj?"), a nedugo zatim ponovo srećem plavuše sa početka koje pustoše lokal u Sremskoj ulici. Zaprepašten njihovom upornošću da dođu do novih krpica na popustu od 100% rešio sam da ih detaljnije snimim. Zahvaljujem svima na podršci, a Albancima, Hrvatima, Muslimanima, Nemcima, ... Marsovcima i svima ostalim koji likuju nakon ovoga želim da kažem da su ovo ipak samo marginalne pojave, a da su građani Srbije u ogromnoj većini normalni i pošteni ljudi i ponosim se što sam jedan od njih.“

Srbija na Internetu, rekao bi neko. Tačno u potpunosti. Ovim fotografijama i video snimkom koji svakog dana u proseku pogleda preko pola miliona ljudi prezentujemo sebe, sopstveni narod i kao ovakve nas gledaju i oni u Kini, Australiji, Kanadi, Argentini, Engleskoj, Norveškoj, Grčkoj, i tako dalje i tako bliže. Gde god je Internet dostupan. U preko milijardu domova na čitavoj zemaljskoj kugli. Malo li je ?

Uskoro na RTV As !
Pridružite nam se i pogledajte Televizijsku emisiju koja pažnju usmerava ka fenomenu koje se kod nas i u svetu zove - Internet !
Očekuju Vas sledeće teme:
- Stanje Interneta u Srbiji.
- Poznati i uspešni govore o primeni Internet tehnologija.
- Internet marketing u svetu i kod nas – kako se razvija Internet marketing u svetu, koje su to savremene tehnike koje se koriste za osvajanje Interneta.
- Stanje Internet marketinga u Srbiji.
- Internet marketing kao naša šansa.
- Uspešna iskustva u e-marketingu i e-prodaji na Internetu – kako kreirati sajt koji prodaje?
- Šta privlači ljude na Internetu?
– Primeri najuspešnijih na Internetu, primeri najboljih rešenja u oblasti novih tehnologija. ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=15 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=15
Internet potrošači kod nas i „tamo daleko“

„Novac je svuda oko nas“ kaže neka stara izreka a virtuelni novac je pravi naziv za nevidljivu količinu dolara, eura, dinara!? Da, dinara jer je u Srbiji u prvoj polovini 2007. godine preko interneta obavljena kupoprodaja u vrednosti od 4,5 miliona dolara, pokazuju podaci kompanije „Visa International“. U Hrvatskoj je ovakav vid trgovine prošle godine premašio pola milijarde dolara. U Srbiji se preko interneta najviše kupuju knjige, suveniri, obuća, garderoba, elektronika, ali i proizvodi poput specijalnih glista iz Teksasa ili vrlo retkih pečuraka iz Brazila, a iskustvo onlajn trgovine isprobalo je 70 do 100 hiljada domaćih korisnika. Prema pisanju dnevnog lista Biznis, glavna prepreka ovoj privrednoj grani je nezainteresovanost domaćih kompanija za ovakav vid trgovine. Naime, 53 odsto preduzeća u Srbiji ima internet prezentaciju, a samo 8,3 odsto prima porudžbine preko interneta. Dodatno ograničenje predstavlja činjenica da je Srbija još na crnoj listi zemalja koje su validne za novčane transakcije, što praktično znači da mnogi strani prodajni sajtovi ne priznaju kartice izdate u Srbiji.

“Stranci još pamte zloupotrebe sa platnim karticama izdatim u Srbiji, koje su se često dešavale tokom devedesetih godina. Još kad saznaju da nemamo nikakav zakon o elektronskom poslovanju, ne čudi što neće da čuju za naše kartice”, kaže Dušan Sikimić iz Diners klub-a.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je započet rad na nacrtu Zakona o elektronskoj trgovinikoji će uključiti elemente opšteg Zakona o trgovini, Zakona o obligacionim odnosima i važećeg Zakona o digitalnom potpisu. Inače, trgovanje onlajn je znatno jeftinije od klasične trgovine. Preduzetnik ne plaća zakup poslovnog prostora, značajno smanjuje troškove radne snage i transporta robe, a ovakva prodavnica radi 24 časa dnevno. Ovo su bili podaci i analize iz Srbije tačnije sa našeg dela Interneta. U svetskim okvirima to izgleda malo drugačije. Agencija comScore, lider u praćenju digitalnog sveta, objavila je saopštenje u kojem je iznela podatke o sezonskoj prazničnoj potrošnji ostvarenoj putem e-commerce Veb lokacija za period od 1. novembra do 27. decembra 2007. godine. Tokom ovog perioda na onlajn kupovine utrošeno je 28 milijardi dolara, što je 19% više u odnosu na isti period 2006. Prema rečima predstavnika uprave agencije comScore, iako se praznična potrošnja smanjuje nakon Božića, zabeležena je relativno velika onlajn potrošnja i nakon ove svetkovine. Tako je na primer, u danu nakon Božića prodaja putem Interneta dostigla 545 miliona dolara, odnosno više nego dvostruko u odnosu na isti dan prošle godine. Ovo samo govori o svesnosti i nameri potrošača da u potpunosti iskoriste sezonske popuste koje nude prodavci krajem godine. Naravno, sve se to radi putem Interneta. Najpoznatija veb prodavnica na svetu, www.amazon.com prošle godine je zabeležila više nego trostruku dobit u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući prvenstveno rastu prodaje na američkom tržištu. Prihodi su porasli do 14,3 milijardi dolara, a prodaja na teritoriji Severne Amerike je skočila 38 %, što predstavlja najveći rast na tom tržištu u poslednjih šest godina. Iz Amazona prognoziraju da će se promet kompanije biti sve veći. Naši prijatelji iz Kine tj. Kineski centar za Internet javlja u svom poslednjem izveštaju da su, prema procenama, kineski građani tokom 2007. godine za kupovinu preko Interneta potrošili oko 364 milijardi juana ili u prevodu skromnih 51,52 milijardi dolara i time 2006. nadmašili za ovu vrstu kupovine za čitavih 32 procenta. Što bi rekli, „šta zna dete šta je 50 milijardi dolara!“

Ogromne količine novca, nevidljivog, virtuelnog, nazovite ga kako želite su oko nas. Najbolji pokazatelj kako se jednoj naciji (državi) isplati prelazak u novo tehnološko doba jeste primer Irske koja je od stočarske „kulture“ prerasla u regionalnu IT silu. Logično pitanje koje se nameće : da li je Irski model razvoja dobar recept za Srbiju ?

Uskoro na RTV As !
Pridružite nam se i pogledajte Televizijsku emisiju koja pažnju usmerava ka fenomenu koje se kod nas i u svetu zove - Internet !
Očekuju Vas sledeće teme:
- Stanje Interneta u Srbiji.
- Poznati i uspešni govore o primeni Internet tehnologija.
- Internet marketing u svetu i kod nas – kako se razvija Internet marketing u svetu, koje su to savremene tehnike koje se koriste za osvajanje Interneta.
- Stanje Internet marketinga u Srbiji.
- Internet marketing kao naša šansa.
- Uspešna iskustva u e-marketingu i e-prodaji na Internetu – kako kreirati sajt koji prodaje?
- Šta privlači ljude na Internetu?
– Primeri najuspešnijih na Internetu, primeri najboljih rešenja u oblasti novih tehnologija. ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=14 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=14
U svetu se godišnje u oblasti internet oglašavanja i advertajzinga „obrne" oko 40 milijardi dolara. Prema procenama „Internet advertajzing biroa", ova suma će do 2010. godine biti dvostruko veća. U Evropi najprofitabilnije tržište onlajn marketinga je Velika Britanija, gde je 2006. zabeležen promet od 3,1 milijarde evra. Slede Nemačka sa 1,7 milijardi i Francuska sa 1,1 milijardom evra potrošenom na internet oglašavanje.

Kakva je to vest! Gromoglasna nego šta. Suošavajući se sa svakodnevicom življenja u Srbiji, posmatramo događaje i aktivno učestvujemo u određenim. Politička situacija od koje ne može da se „sakrije“ ili „pobegne“ nametnula je razmišljanje o napretku i daljem razvoju na polju Interneta. Sada je već poznat podatak svima da kasnimo za ostatkom razvijenog sveta od 10 do 50 godina u zavisnosti kako gledate na stvari (da li Vam je čaša do pola puna ili prazna) činjenica je koja se eksploatiše u zavisnosti od dnevne potrebe. Ekonomija i rad koji je odrednica zapadnih zemalja pokazuju nam kako da svoj potencijal koristimo najpre u sopstvenu korist. U Srbiji je 2006. godine, prema podacima međunarodne organizacije „Internet advertajzing biro" (IAB), od onlajn oglašavanja i advertajzinga zarađeno oko 1,6 miliona evra. Ova organizacija takođe predviđa da će prihodi od internet oglašavanja na mreži u 2008. godini porasti za više od 50 procenata, odnosno na 2,5 miliona evra. To je dakle dobro i mi vidimo da se Internet razvija. Međutim, u odnosu na susedne zemlje i svet, Srbija u onlajn reklamiranju prilično zaostaje. Tako je u Hrvatskoj 2006. na onlajn oglašavanju „okrenuto" oko tri miliona evra, dok u Mađarskoj godišnji promet iznosi čak 40 miliona dolara! - U Srbiji nije iskorišćeno ni deset procenata tržišta onlajn oglašavanja. Od toga najveći deo odlazi na banere, koji su najzastupljeniji oblik internet oglašavanja - kaže jedan od vodećih Internet eksperata u Srbiji Dejan Bizinger. Internet se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih preduzeća. Danas, korisnici prvi susret sa firmom ostvaruju upravo na Internetu. Kako da učinite da Vaša firma odgovori zahtevima modernog doba? Kako da privučete što više klijenata putem Interneta? Gde možete dobiti dovoljno znanja i praktičnog iskustva za implementaciju Internet marketinga? Ovo su pitanja na koja uskoro možete čuti kvalitetan odgovor na jednom od šabačkih televizijskih programa. Kada govorimo o Internet marketingu, možemo izdvojiti dva činioca koji formiraju Internet onakvim kakav jeste danas: to su korisnik (posetilac) i firma/organizacija na Internetu. Najbitnija stvar koja je proistekla iz poslovne primene Interneta jeste potpuno okretanje prema korisniku i njegovim potrebama. Razumevanje korisnika i njegovih potreba, i u skladu s tim predstavljanje kvalitetnog prisustva firme na Internetu, predstavlja jedini ispravni način poslovne komunikacije u onlajn okruženju.

Prisustvo firme/organizacije na Internetu ne treba da bude bukvalno preneta brošura sa štampanog materijala u HTML oblik. Samo predstavljanje proizvoda i usluga i objavljivanje kontakta na sajtu predstavlja samo jedan mali segment mogućnosti upotrebe ovog medija. Pošto je Internet pre svega komunikacioni medij - kvalitet prisustva firme/organizacije na Internetu značajno će se povećati ukoliko se iskoristi ovaj potencijal kroz ostvarivanje stalne komunikacije sa potencijalnim, ostvarenim i stalnim klijentima ili poslovnim partnerima. Uspešno prisustvo firme na Internetu može se postići kroz tri koraka:

1. Stvaranje mogućnosti da zainteresovani korisnik na jednostavan način pronađe firmu (vidljivost firme na Internetu),
2. Stvaranje onlajn kredibiliteta
3. Ostvarivanje veze sa zainteresovanim korisnicima.

O izvesnoj ekspanziji i buđenju tržišta onlajn oglašavanja u Srbiji, svedoči pojavljivanje specijalizovanih agencija kojima je glavna delatnost upravo Internet marketing. Takve agencije šansu vide u neiskorišćenosti tržišta, kao i u činjenici da veliki broj vlasnika sajtova ima tehničko, ali ne i marketinško znanje. Gabrijela Stjepanović, menadžer za marketinške komunikacije kompanije „Httpool", koja je pored tehnoloških i marketinških znanja potrebnih za Internet advertajzing, na srpsko tržište uvela i „Dablklik" sistem, jedan od najpoznatijih svetskih servera za realizaciju onlajn oglašivačkih akcija, tvrdi da se trenutno u Srbiji tek jedan procenat sredstava koja se godišnje investiraju u marketing, uloži u reklamiranje na Internetu. - U proteklih godinu dana zabeležen je rast tržišta od 50 procenata. Ipak, da bi posao zaživeo, neophodno je ispuniti niz uslova kao što su uspostavljanje zakonskih temelja za funkcionisanje i ispravno korišćenje Interneta i ispunjenje tehničkih i finansijskih preduslova koji bi doveli do značajnijeg povećanja broja korisnika Interneta - kaže Gabrijela i dodaje da je takođe važno i povećati svest o prednostima onlajn oglašavanja. Da bi se efektno radilo na uspostavljanju ovakvih uslova potrebna je vizija razvoja samim tim i jasan cilj kojem bi srpsko Internet društvo stremilo.

Yahoo traži – Microsoft tvrdi pazar

Novi sistemi marketinga u svetu jasno i nedvosmisleno pokazuju da sadašnja praksa u Srbiji (prodaja oglasnih jedinica- banera na sajtu) nije u istoj ravni sa svetskim trendovima. Koliko je novca u „igri“ videli smo protekle nedelje kada je poznata kompanija Yahoo saopštenjem Upravnog Odbora kompanije odbila ponudu Microsoft-a vrednu 44,6 milijardi dolara ili 31 dolar po jednoj akciji, što su u kompaniji koja je vlasnik drugog najpopularnijeg internet pretraživača u svetu, veb mejla i drugih popularnih internet servisa. A da nama u Srbiji sve bude „smešnije“ pobrinuo se Predsednik Upravno Odbora Yahoo-a koji je naglasio da je ponuda za kupovinu odbačena uz obrazloženje da je vrednost firme potcenjena za čak 12 milijardi dolara što znači da i kada bi se izložili prodaji to bi uradili ali nikako ispod 51,1 milijardi dolara. Dok se oni ne dogovore nama ostaje da pratimo i pišemo o svemu što obeležava svet Interneta danas.

Uskoro !
Pridružite nam se i pogledajte Televizijsku emisiju koja pažnju usmerava ka fenomenu koje se kod nas i u svetu zove - Internet !
Očekuju Vas sledeće teme:
- Stanje Interneta u Srbiji.
- Poznati i uspešni govore o primeni Internet tehnologija.
- Internet marketing u svetu i kod nas – kako se razvija Internet marketing u svetu, koje su to savremene tehnike koje se koriste za osvajanje Interneta.
- Stanje Internet marketinga u Srbiji.
- Internet marketing kao naša šansa.
- Uspešna iskustva u e-marketingu i e-prodaji na Internetu – kako kreirati sajt koji prodaje?
- Šta privlači ljude na Internetu?
– Primeri najuspešnijih na Internetu, primeri najboljih rešenja u oblasti novih tehnologija]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=13 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=13
Dobro je poznata konstatacija relevantnih sagovornika da je e-trgovina nerazvijena i da za trendovima u savremenom svetu zaostaje čak za oko 10 godina. Veoma mali broj korisnika Interneta, odnosno samo oko 8% od 1.700.000 korisnika, ponekad koristi e-trgovinu. Jedino maxi.co.yu ima konstantan godišnji rast prodaje preko Interneta od oko 15 do 20%. Takođe, i kompanije: ComTrade, Pakom, Telenor, SezamPro, Eunet, DinersclubInternational, e-ducan.co.yu i drugi nude korisnicima široke mogućnosti kupovine preko Interneta. Poznato je da postoji još oko 400 veb prodavnica ali da one imaju mali promet. BancaIntesa je u prihvatanju platnih kartica primenila vrhunsku zaštitu i garantuje bezbednost e-trgovine. Iz Republičkog zavoda za informatiku i Internet kažu da se razmatra mogućnost da građani svoje obaveze prema državnim organima plaćaju i karticama.

Najveći broj stručnjaka koji se u Srbiji bave Internetom se slažu da je e-trgovina kod nas na samom početku. A kao glavne uzroke navode: neinformisanost i neobučenost potencijalnih korisnika, mali promet i finansijska motivacija prodavaca da sami rade na razvoju e-trgovine, zastareli i destimulišići propisi koji održavaju obimnu i skupu proceduru u procesu kupovine preko Interneta, nerazvijena i ponekad nepouzdana telekomunikaciona infrastruktura, nepoverenje velikog broja građana u validnost plaćanja karticama i strah od prevare, visoke provizije operatora koji autorizuju kartice, siromaštvo pa time mala kupovna moć velikog dela građana, nepostojanje propisa koji reguliše elektronsku trgovinu i nesprovođenje postojećeg Zakona o elektronskom potpisu, nedovoljno angažovanje medija u popularisanju e-trgovine i dr.

Ono što može da se učini su brže izmene postojećih propisa koji određuju obimnu proceduru i destimulišuće dažbine, usvajanje Zakona o e-trgovini, razvoj novih servisa e-trgovine, unapređenje telekomunikacone infrastrukture, informisanje šireg kruga građana o prednostima e-trgovine i mogućnostima koje takav vid ekonomije može da pruži. Naravno tu su i ostali drugi preduslovi za brži razvoj e-trgovine u Srbiji ali najteži prvi korak je učinjen. Daljim širenjem uticaja koji ima Internet doći će i do značajnog rasta E trgovine u Srbiji.

NAJBOLJI INTERNET U SRBIJI

Sajt koji na ovim prostorima važi (opravdano) za najbolji i najposećeniji kada je pravovremena informacija u pitanju, pretpostavljate da pišemo o sajtu medijske kuće B 92 doživeo je u janurau ove godine jedan od retkih momenta koji zaslužuje prefiks istorijski. Šta se dogodilo ? B 92 je sajt koji i inače važi za ubedljivo najposećeniju lokaciju na srpskom jeziku, posetilo je u ponedeljak 21. januara 206.285 ljudi. Red veličine ovakvog podatka odgovara poređenju sa za malo dupliranim stanovništvom Opštine Šabac. Taj podatak svrstava navedenu internet lokaciju na vrh „Srpske internet planine“. Pitate se koji su to sajtovi ispod B92-ke ? Prema pokazanim rezultatima rada kada gledamo 2007. godinu izdvojilo se nekoliko zanimljivih Internet adresa. Kada pričamo o dnevnim novinama i njihovim Veb ispostavama na mesta koja sa pravom zaslužuju dolaze www.blic.co.yu ; www.danas.co.yu ; www.glas-javnosti.co.yu ; www.politika.co.yu Krenuvši u Internet pustolovinu svi pomenuti su takav vid objavljivanja informacija shvatili veoma ozbiljno tako da su ove četiri adrese zaista kvalitetne. www.naslovi.net ; www.ekapija.com ; www.emportal.co.yu spadaju u grupu sajtova tzv. Info servis. Takav profil sajtova je napravio važan prodor ka korporativnim korisnicima i kao takvi su postali svakodnevna navika poslovnih ljudi koji na dnevnoj bazi prate sve relevantne informacije o javnim nabavkama, seminarima, konferencijama i nekretninama. Kada su portali u pitanju dolazimo do nezaobilaznog Infostud-a tako reći čitave male „porodice“ ove kompanije sastavljene kao tri posebne celine: poslovi.infostud.com je mesto za oglase za posao i bazu biografija (besplatno za korisnike), znanje.infostud.com je sajt na kome se mogu pronaći informacije o seminarima, kursevima, konferencijama, stipendijama kao i saveti i uputstva kako se ponašati na intervjuu i na radnom mestu u različitim situacijama, a prijemni.infostud.com je namenjen budućim brucošima. Izvanredan novi dizajn koji odiše optimizmom i podstiče na aktivnost, uz masu novih stvari donosi Infostud-u status tržišnog lidera. Danas postoji preko 50 internet sajtova koji svojom funkcijom zaslužuju mesto u ovom tekstu. Obzirom da je relativno mlada internet scena u Srbiji iznedrila toliko zaista dobrih veb adresa uvereni smo da vreme koje nam se približava donosi sa sobom nove snage sposobne da postojeće stanje postave na još više i vrednije mesto kada je internet lestvici kvaliteta u pitanju.
Do tada čitajte jedine on lajn novine kada je Mačvanski okrug u pitanju, naravno Vaše i Naše PODRINSKE ! www.podrinske.com]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=12 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=12
SRPSKI dot kom (.rs domen)

Jednostavno INTERNET. Budućnost komunikacije? Ne, Internet je sadašnjost. Pisali smo o realnim stvarima koje nas okružuju i koje nam pružaju mogućnost da „zavirimo“ u svet izvan granica Srbije a da se ne pomerimo iz svog udobnog okruženja. Kakve nas novosti očekuju u ovoj „Internet sezoni“ ? Prvi događaj je svakako početak registracije domena Republike Srbije. Šta je domen? Internet domen je tekstualna oznaka koja identifikuje skup uređaja ili Internet servisa, povezujući ih u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu. Šta je .rs domen? .rs domen je novi domen Republike Srbije koji će zameniti postojeći .yu domen. Kako da registrujem .rs domen? Registracija .rs domena za krajnje korisnike (registrante) još uvek nije počela. Trenuto je u toku procedura prijavljivanja zainteresovanih organizacija (ovlašćenih registara) koje će se baviti poslovima registracije .rs domena. Kada će početi registracija .rs domena? Još nije određen tačan datum početka registracije .rs domena. Očekuje se da registracija krene početkom 2008. godine. Jedini .rs domeni koji su trenutno registrovani su domeni RNIDS-a (REGISTAR NACIONALNOG INTERNET DOMENA SRBIJE) -rnids.rs i nic.rs. na adresi http://www.rnids.rs Cena ovih usluga je prvo određena od strane RNIDS-a prema firmama koje žele da se bave distribucijom (prodajom) domena krajnjim korisnicima. To u praksi znači da običan građanin ili pravno lice plaća od 590 dinara do 2950 dinara u zavisnosti koji domen želi da izabere. Sačekaćemo da proces registracija krene i da vidimo kako se u praksi može doći do željenog domena.

PREDSEDNIK SRBIJE NA INTERNETU

Veoma bitna stvar koju ne možemo da zaobiđemo jesu izbori za Predsednika Srbije.

Nekako se poklopilo da ove godine i amerikanci i mi imamo predsedničke izbore. Dok je u Americi odavno uobičajeno da kandidati predsedničke kampanje vode i preko Internet kanala, kod nas se tek od nedavno ozbiljnije pristupa ozbiljnom planskom političkom nastupu i putem ovog medija. Američki kandidati za predsednika koriste sve mogućnosti Interneta za sopstvenu promociju. To ne čudi jer je prema poslednjem istraživanju iz novembra 2007. godine u SAD Internet koristilo preko 237 miliona građana. Svaki kandidat ima sopstvenu Internet prezentaciju na kojoj se radi iz sata u sat. Ukupna količina novca koju će između ostalog i putem Interneta prikupiti demokratski i republikanski predsednički kandidati mogla bi da se, do dana održavanja izbora 2008, približi ili čak preći sumu od milijardu dolara. Taj iznos obavezuje da se svi maksimalno posvete sopstvenim promotivnim aktivnostima među kojim je neozabilazan Internet. Ako malo prošvrljate Internetom u potrazi za informacijama o predsedničkim kandidatim koji su učestvovali i učestvuju u drugom krugu na izborima u Srbiji, videćete da tek dva ili tri imaju ozbiljniju Internet lokaciju sa svim pripadajućim potrebnim elementima. Radikali, kao pojedinačno najjača parlamentarna stranka, bar za sada nemaju izdvojen domen za promociju Tomislava Nikolića već koriste postojeću vidno redizajniranu Internet adresu sopstvene stranke. Velja Ilić, poseduje sopstveni promotivni Internet domen, ali je on još od 2002. "UNDER CONSTRUCTION" dakle u fazi izrade. Kandidat Reformističke stranke Jugoslav Dobričanin ima svoj sajt koji je tek u zahuktaloj izbornoj trci „proradio“.

Jedina tri ozbiljnija Internet nastupa imali su Milanka Karić, Čeda Jovanović i Boris Tadić. Milanka Karić poseduje HTML sajt sa multimedijalnim nadogradnjama u vidu JuTjub video galerije i fleš foto galerije kao i blog koji se održava. Čeda Jovanović ima svoj lični promotivni sajt ali se on nije koristio u potpunosti za ovu predsedničku kampanju, već je kao glavni Internet kanal odabran sajt njegove stranke. U okviru ovog sajta ponuda je nešto bogatija, pa tako imate recimo i prigodnu daunlod sekciju, stranački blog, a tu je i stranački JuTjub kanal sa desetak video zapisa. Internet nastup ima i sadašnji Predsednik Republike Srbije Boris Tadić. (što i nije neočekivano). Između ostalog, zainteresovanima su na raspolaganju, vesti "iz časa u čas" koje su potpomognute rss kanalom, čitav namenski JuTjub kanal sa preko 100 video zapisa podeljenih u nekoliko podkanala. Tadić ima i MajSpejs profil, kao i Fejsbuk predstavljanje.

Ono što je takođe velika novost su i video odgovori, odnosno funkcija "Pitajte predsednika" gde vam na pitanja daje odgovore sam predsednički kandidat putem JuTjub a "uživo".

Ovo je ujedno najkompletnija Internet prezentacija jednog kandidata za visoku državnu funkciju kada postojeće poredimo sa najrazvijenijim zemljama. Od izbora do izbora, i sami pretendenti uviđaju značaj ovog promotivnog kanala, ali iznačaj sve veće populacije koja se cilja ovim delom kampanje. U budućnosti, sa nekim novi izborima, treba očekivati još jače i ozbiljnije nastupe domaćih političkih opcija. Dobar signal je ovakav pristup naših političara na domaćoj Internet sceni. Kada se brojka od trenutnih 1 500 000 korisnika Interneta u Srbiji značajno popne ili duplira u narednim godinama možemo očekivati i ozbiljniji nastup kako svih zainteresovanih za političke funkcije tako i svih relevantnih privrednih subjekata. Do tada ćemo koristiti tri čarobne reči sa početka ovog teksta.



Šta je najviše interesovalo građane Srbije na Internetu u decembru 2007. godine? Lista pojmova koji su traženi idu ovim redosledom:

o vic
o schweppes
o lana jurcevic
o imena
o k800i
o grad novi sad
o jakne
o decije torte
o decije torte
o ford mondeo

Serbia - Top Gaining Queries: December 2007 (Izvor : Google.com ) ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=11 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=11
vlasnik sajta www.facebook.com Mark Cukerberg (odbio ponudu Yahoo-a da sajt proda za 1,6 milijardi dolara! )

Postoji mnogo poslova koji stvaraju novu tehnologiju. Nije iznenađujuće da najviše para zgrću oni koji se stalno trude da pronađu neki novi izvor zarade. Međutim, na Internetu je vrlo lako pronaći velike igrače koji dobro zarađuju. Uvek iznenade neka mala preduzeća koja su odlučila da Internet iskoriste u inovativne svrhe i dobro zarade.

Internet je naročito interesantan za one koji prodajom svojih proizvoda popunjavaju neku prazninu na tržištu. Tako se, recimo promenio život kasapina Jacka Scaif-a koji do pre nekoliko godina nije znao o postojanju Interneta. On, međutim, danas prodaje suvu slaninu i crni puding u Africi, Hong Kongu, i u većini evropskih zemalja. Njegov godišnji prihod je od 70.000 funti porastao na 700.000 funti ! Mnogo je pozitivnih primera. Mi možemo pisati o analizama: koliki je porast korisnika Interneta prema različitim vremenskim periodima. Ali možemo isto tako pisati o strukturi korisnika Interneta koje možemo podeliti na one koji koriste samo elektronsku poštu, surfuju po netu, koriste Internet u privatne ili poslovne svrhe, a sve to možemo analizirati prema starosnoj strukturi. Naravno, najinteresantniji su ipak oni koji Internet koriste u poslovne svrhe i oni koji trguju (kupuju ili prodaju) online.

Poznato je da se 2001. godine desio veliki slom dot.com kompanija (kompanije koje posluju isključivo preko Interneta). I pored te činjenice broj korisnika Interneta nije se zaustavljao.

Korisnici Internet upotrebljavaju u sve većoj meri za neke sofisticiranije svrhe. Dok je 1998. godine na vrhu lestvice bilo korišćenje elektronske pošte, pretraživanje vesti, proizvoda i usluga, današnji trendovi nam govore o većem interesovanju za pregled stanja na računima, plaćanju preko Interneta, traženju poslova. U SAD je korišćenje Interneta imalo veliki uticaj na glavne životne odluke, od kupovine automobila i kuća do pronalaženja novog hobija, pronalaženja posla, dobijanja legalnih saveta i traženja partnera.

Zanimljivi trendovi su se razvili i među onima koji donose poslovne odluke prema Vašington Post-u. Izveštaji kažu da su poslovni ljudi sve više pod uticajem online reklama u odnosu na ostale reklamne medije. Oko 60% onih koji donose odluke kažu da je Internet najbolji način za reklamiranje, dok ostatak preporučuje TV i radio. Evo još nekoliko interesantnih činjenica na osnovu kojih možete proceniti koji je mediji najefikasniji:

Radiju je trebalo 30 godina da osvoji 30.000.000 slušalaca TV je za 15 godina da privukao 60.000.000 gledalaca Internetu su bile dovoljne samo 3 godine (1995-1998.) da pridobije 90.000.000 novih korisnika

Procene stručnjaka

Promena strategije poslovanja i orijentacija na elektronsko poslovanje uslovljava dramatične promene u smislu ostvarenih prihoda i ušteda u troškovima. Svetske kompanija primenom elektronskog poslovanja drastično smanjuju troškove ukupnog poslovanja. Sve je više preduzeća koja svoje proizvode i usluge nude online i sve je veći broj onih koji imaju potpuno automatizovane i integrisane procese od dobavljaca do potrošača.

Internet je mnogima omogućio da svoje sisteme za primanje narudžbina i izdavanje računa, postave tako da u realnom vremenu sedeći kod kuće možete u potpunosti ostvariti svoje interese, bilo da želite da kupite određeni proizvod ili da želite da rezervišete avionsku kartu za daleku detinaciju. Generalno, svako ko se bavi bilo kakvom vrstom poslovanja koristi elektronsko poslovanje za smanjenje troškova i unapredenje efikasnosti.

Kako i šta pokrenuti na Internetu da bi uspelo i komercijalno se isplatilo? Niko naravno ne može dati jedini i ispravan “the odgovor”. Svi mi koji smo jednom krenuli u samostalne poslove, vezano ili nevezano za web sasvim nebitno - morali smo preuzeti određenu dozu rizika, ma koliko nam naše ideje u datim momentima izgledale originalne, profitabilne i koliko signali sa tržišta bili povoljni. Isto je i sa pokretanjem web baziranih poslova na globalnoj mreži - Internetu. Iako su klasični troškovi pokretanja takvog tipa poslova kudikamo niži, treba investirati velike količine vremena i znanja da bi takve stvari uspele.

Prvo i osnovno, treba dosta razmišljati, i stvari sagledati iz različitih uglova. Vrlo dobar je jedan primer iz knjige “The Search” o čoveku koji se prvi setio da otvori online prodavnicu za osobe sa velikim brojevima stopala. Ljudi velikih nogu, cipele iznad broja 46… Čovek iz nekog malog američkog mestašca, je uglavnom išao logikom - u mom mestu možda ima par ljudi kojima takve cipele trebaju, ali kada analiziram globalno, eee to je već druga priča, tu imamo ogromnu grupu itekako motivisanih potrošača koji muku muče da nađu toliko im potrebnu stvar – adekvatnu cipelu za svoje stopalo. Promoćurni Amerikanac je stvorio one-stop online izvor za komercijalno zanimljivu ciljanu grupu i to mu se itekako isplatilo. Ta priča dobar je primer za ilustraciju tzv. razmišljanja “iz različitih uglova”.

INTERNET – VAŠ RUDNIK ZLATA

Kako uspešno da započnete „on-line biznis“ i zaradite na svetskoj kompjuterskoj mreži? Kako da iskoristite sve mogućnosti za poslovanje koje su se otvorile na Internetu, da prodajete sopstveni proizvod ili ponudite neku uslugu, preko najmoćnijeg trgovačkog lanca 21. veka, svetske komunikacione mreže? Prvi korak je da napravite plan akcije. Puno ljudi se ne trudi da napravi plan akcije iako se postavljanje on-line biznisa veoma razlikuje od poslovanja u okruženju četiri zida, jer umnogome proširuje polje konkurenata i kupaca. Za on-line biznis je veoma važno razumeti šta prodajete, ko još to isto prodaje i kome.

Vaša adresa

Odaberite ime domena (www.vašeimedomena.com) Kada odabirate ime potrudite se da ostanete u . com domenu. Dalje, potrudite se da ne koristite crticu (hyphen) ni brojeve u imenu domena. Crtice i brojevi se teško pamte i ako se ime domena pogrešno ukuca Vaš sajt se neće otvoriti. Takođe, nemojte da se pravite previše pametni kad osmišljavate ime. Sajt neće biti efektivan ukoliko morate da objašnjavate kako se piše ime. Ime vašeg domena treba da bude reč ili fraza koju ljudi mogu tačno da razumeju kad je čuju. Koristite tačno ime vaše kompanije ili, ako je to već uzeto, neka ime vašeg domena bude o onome čime se bavite.

Registracija firme

Registrujte vaše domen ime. Domen imena se registruju jednom godišnje kroz kompanije koje imaju dozvolu da budu agenti (registri). Iako je najbolje naći najjeftiniji registar, budite sigurni da Vam taj registar takodje omogućuje da sa lakoćom rukovodite vašim sajtom. Zatim, nađite provajdera (Internet servis provajder ili ISP). Postoje na hiljade provajdera i možete provesti sate i sate procenjujući i poredeći njihove usluge i cene. Ali kada tek počinjete, i najosnovniji paket usluga biće vam dovoljan. Isprva koristite provajdera iz vaše lokalne zajednice tako da lično možete da imate kontakt sa njim u početnim mesecima rada vašeg e-komerc web sajta. Za provajdera možete takođe da koristite kompaniju preko koje ste registrovali ime vašeg sajta. Vidite da li imaju paket usluga koji nudi najmanje 100Mb disk prostora, 2 do 3GB mesečnog transfera, makar jednu e-mail adresu, usluge e-mail forvardovanja/prosleđivanja, databazu, telefonsku pomoć 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, dnevni bekap (backup), i pristup FTP-u 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. Tokom prvih nekoliko meseci od postavljanja sajta neće vam biti potrebni ekstra kapaciteti ili skup paket usluga.

Dobar dizajn

Napravite profesionalno dizajniran web sajt. Jedna od najvećih grešaka koju prave osobe koje prvi put postavljaju sajt za svoj biznis je to što odabiraju da uštede novac time što sami kreiraju sajt. Osim ukoliko niste grafički talentovani i imate dosta iskustva sa dizajniranjem web sajtova, ne preporučujemo Vam ovu opciju. Vaš web sajt će biti SVE na čemu će posetioci sajta zasnovati svoju odluku. Dizajn vašeg sajta jednostavno mora da ostavi utisak profesionalizma, poverenja, sigurnosti i lakoće. Sajt koji izgleda kao da je iz „domaće radinosti“ prosto vršiti - “Ja sam početnik koji nema novca i moguće je da će biznis svakog momenta propasti !”. Sigurno je da ne želite da ostavite takav utisak.
Ukoliko nemate novca da unajmite profesionalca za dizajn sajta imate dva izbora. Ili uštedite nešto novca, ili naučite sami da to radite kako treba. Angažovali nekoga da vam dizajnira sajt ili to radili sami, morate dobro da poznajete osnove HTML-a. Morate da znate kako sami da menjate sadržaj sajta, postavljate stranice i komande, i kako da rukujete nekim manjim administrativnim detaljima.

Informacija za sve

Sadržaj je najvažniji. Ova fraza je možda veoma stara, ali je princip i dalje tačan. Ljudi koriste Internet da bi pronašli informacije. Kupci se moraju ubediti kako bi na kraju kupili nešto. Internet Pretraživači (search engines) će Vaš sajt rangirati po rečima koje imate na stranicama. ZAPAMTITE: virtuelni svet se vrti oko sadržine. Ne želimo da zvučimo kao pokvarena ploča, ali ukoliko ne možete da napišete izazovan tekst kojim biste ubedili kupce da kupe nešto, možda bi vam bilo bolje da malo sačekate sa objavljivanjem sajta.

Baze podataka

Napravite bazu podataka proizvoda ili usluga. Ukoliko prodajete više od jednog proizvoda biće vam potreban način da izlistate sve proizvode na sajtu, način koji će vam omogućiti da lako pravite promene cena i opisa. Što više proizvoda nudite to je ova menadžerska funkcija sve kritičnija.

Ništa bez reklame

Pomovišite svoju on-line prodavnicu. Kako bi kupci našli Vašu prodavnicu morate da budete listirani na pretraživačima interneta i u direktorijumima. Da biste ubrzali proces uvrštavanja Vašeg sajta na većim pretraživačima interneta, prijavite sajt svakom pretraživaču i tražite da vaš sajt bude spidered (pretražen), ili posećivan od strane internet pretraživača (i zatim uvršten i listiran na pretraživačima). Brz i jednostavan način da to uradite jeste da koristite prijavni program. Pretraživači interneta (kao što su Google i AOL, Krstarica) predstavljaju odličan način da dovedete ljude do svog sajta.

Non-stop na mreži

Održavajte svoj sajt. Veoma je bitno redovno proveravati da li ima neispravnih linkova na sajtu. Polomljeni linkovi ostavljaju utisak neprofesionalnosti i ne daju klijenteli osećaj sigurnosti da je vaša kompanija pouzdana. Takođe bi trebalo često gledati odakle (sa kojih sajtova) ljudi dolaze do vaših stranica i koje stranice najviše gledaju. Konstantno poboljšavajte sajt. Dodajte e-mail forme kako biste bolje komunicirali sa vašom klijentelom. Šaljite e-mail oglasnik radi promocije sajta. Nemojte nikad prestati da učite. Ukoliko ste predani tome da sve sami odradite, morate uvek imati najnovije informacije Uspeh vašeg poslovnog poduhvata, bio on uvoz i prerada nafte ili palačinkarnica na uglu, velikim delom zavisi od odluka koje donosite. Pre nego krenete u avanturu onlajn poslovanja, odlučite da do kraja pročitate ovaj tekst. Srbija ?

Jedan od glavnih razloga zašto bi se možda moglo reći da situacije nije mnogo drugačija u odnosu na prethodne godine je što se, i pored najava, još nije pojavio domaći online payment gateway. To je veoma bitna stavka koja će doprineti boljoj produkciji online sadržaja, jer će vlasnici sajtova moći lakše i brže da naplaćuju svoju robu i usluge koje prodaju preko interneta i moći će da zarade od svog sadržaja.

Danas se vlasnici sajtova na različite načine “dovijaju” da bi naplatili svoju robu i usluge preko interneta. Srbija je i dalje na crnoj listi za PayPal (najpoznatiji online payment provajder na svetu), pa je u startu uskraćena da transakcije obavlja onako kako mnogi u svetu obavljaju. Ipak, s obzirom da smo mi narod poznat po tome da se snalazi u svakoj situaciji, dosetili smo se da se PayPal može koristiti registrovanjem nalog preko nekog prijatelja u inostranstvu. Međutim, ukoliko se utvrdi prijavljivanje preko IP adrese iz Srbije, nalog se blokira sa svim do tada sakupljenim novcem. Druga mogućnost za koliko-toliko elegantno primanje uplata putem kreditnih kartica je servis 2Checkout, gde provizija nije mala (preko 5%), a i politika zadržavanja novca na 90 dana je za mnoge neprihvatljiva.

Zanimljivo je reći da su se sajtovi za upoznavanja, tzv. dating, iz aspekta akvizicija od strane drugih kompanija pokazali kao najbolji poslovni model. Rumunski Urbae je preuzeo dva poznata srpska dating sajta LoveDelux.com i Poljubac.com, te ih spojio u jedinstveni sajt Poljubac.urbae.com. Takođe, srpski dating servis Romance-Cafe.com je preuzela jedna nemačka kompanija u cilju distribucije tog softvera za nemačko govorno tržište. Procene su da su akvizicije ovih sajtova donele prvobitnim vlasnicima nekoliko desetina hiljada eura

Neki od srpskih proizvoda i servisa su prisutni direktno i na svetskom tržištu. Između ostalih to su: ddir.org (dizajnerski direktorijum), activeCollab.com (kolaboracioni alat za upravljenje projektima), ImportantAds.com (oglašivačka mreža), Rentalio.com (turistički pretraživač) i Vivvo.net (cms proizvod). Među skoro lansiranim izdvaja se MyShop.co.yu po tipičnom modelu od igle do lokomotive.

Zaključak

Činjenica je da će u naredne dve godine online poslovna atmosfera biti sve zdravija (čitaj – evidentnija korist od poslovanja putem interneta), ali je sve izvesnije da će tek značajnijim uplivom države i puštanjem e-servisa (e-vlada i poslovna komunikacija između države i privrednika) doći i do značajnije primene e-poslovanja.
Nedavno je usvojena Strategija razvoja informacionog društva čijom primenom treba da se ukaže na posebne potrebe i snagu različitih delova informaciono-komunikacionih tehnologija.

U ovoj 2007. godini očekujemo da se u Srbiji konačno pojavi domaći online payment gateway, zatim jedna regionalna konferencija posvećena isključivo Internetu, još jedan ozbiljni igrač na polju internet usluga, kao i još jedan portal. Imamo utisak da će i kompanije u Srbiji shvatiti značaj korporativnog blogginga, pa očekujemo i pojavu nekoliko blogova tog tipa, kao i pojavu lokalnih verzija popularnih stranih servisa koji će doprineti povećanju interaktivnosti domaćeg veba. Poruka za kraj ovog teksta : SAMO HRABRO !

Istraživanja i Rezulati !

Kompanija „Dell Computer“ je pravi primer Internet poslovanja. Preko svih računa i poslovanja koji se ostvaruju preko Interneta generiše oko 50% godišnjeg prihoda. Easyjet je kompanija koja preko Interneta proda oko 90% od ukupnog broja avionskih karata koje nudi kroz svoj poslovni sistem .

Čuvena je i dotkom legenda o online aukciji kuće eBay, koji su zaradili mnogo novca prodavajući stare stvari sa tavana ljudi koji su se prijavili za aukcionu prodaju. U jednom trenutku bilo je 5 miliona aukcija na eBay. Tokom 2000.godine vrednost proizvoda kupljenih i prodatih preko ovog sajta od strane 30 miliona registrovaniih korisnika iznosila je 5 biliona dolara.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=10 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=10
No, i sistemi kojima ne možemo upravljati i koji nam “izmiču iz ruku” ipak žive svoj život, i to život u kojem vladaju neke opšte zakonitosti. Najčešće, najvažnija je zakonitost – zakonitost životnog ciklusa sistema. Svaki sistem nastaje, razvija se i nestaje, odnosno biva zamenjen nečim drugim. U matematičkom smislu, životni ciklus sistema može se iskazati nekom funkcijom, a tipična među njima je ona koja se može predstaviti tzv. S-kriva.

Ako je ta S-kriva karakteristična za životni ciklus određenog sistema, u njenom se intervalu mogu uočiti četiri karakteristična područja: područje inicijalizacije (početka) sistema, područje ekspanzije (kvantitativnog rasta) sistema, područje
konsolidacije (sazrevanja) sistema i područje zrelosti (optimalnog delovanja) sistema.
Čini se da je i u slučaju Interneta karakteristika njegovog životnog ciklusa nekakva S-kriva. Isto se tako čini da je aktuelni trenutak upravo onaj u kojem Internet prelazi iz faze kvantitativnog rasta u fazu konsolidacije, tj. Samoorganizovanja i više-manje spontanog uvođenja reda.

Na to ukazuju brojni direktni i indirektni pokazatelji. Tako smo, na primer , bili svedoci propadanja internet kompanija koje su do 2000. godine ostvarivale vrtoglave prihode baveći se e-biznisom. Čak se “šuškalo” da se i čuvenom Amazon.com-u “crno piše”, jer je zapravo, finansijski gledajući, od samog početka i bio “u crvenom”. Posle održanog sastankaICANN-a (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) organizacije koja se bavi dodelom i kontrolom nad upotrebom naziva domena na Internetu, na kojem je pokrenut postupak standarda novih tipova domena (uz poznate .com, .net, .org, .edu i .gov koristićemo i domene poput: aero, .biz, , .info, .jobs, .mobi, .name, .pro, .travel kao i neke druge vrste domena).

Učestale su i rasprave o nedostacima Interneta, te opasnostima što ih on sa sobom nosi, a koje malo kome odgovaraju i koje bi trebalo na sve načine sprečiti i otkloniti. U ovom tekstu upotrebićemo izjavu “jednog američkog farmera” koji je na “crkvenom sastanku 1940-tih godina” izjavio: “Braćo i sestre, želim vam reći sledeće: Najveća stvar na svetu je imati ljubav Božju u svom srcu, a druga je imati struju u svom domu”.
Jedan od komentara na ovu izjavu od pre 60-tak godina je : “Recite iskreno – može li Internet ovo nadmašiti?”
Premda je ovom, ali i mnogim ozbiljnijim argumentima teško parirati, lakše će nam pri duši biti shvatimo li da prividne nevolje svojstvene aktuelnom razvojnom trenutku Interneta zapravo znače najavu još boljih dana i još većih boljitaka. Da zaključimo, možemo očekivati još i veće BOGATSTVO INTERNETA.

A u prilog toj konstataciji svedoči sledeće:

INTERNET - VIRTUELNI PROSTOR – NOVA DIMENZIJA ŽIVOTA
(Stablo rođenja i razvoja Interneta)

- KIDANJE OKOVA I ŠIRENJE PROSTORA SLOBODE

“ rođenje” Interneta
- Prva razvojna faza – “ skladan brak” civilnog i vojnog sektora
- Druga razvojna faza – “presvlačenje” u “mrežu nad mrežama”
-Treća razvojna faza – Internet kao “opšte dobro čovečanstva”
- Četvrta razvojna faza – Internet kao novi životni prostor

ARHITEKTURA INTERNETA

- Internet Servisi !
-Daljinski prenos podataka
- Elektronska pošta
- Traženje i pronalaženje informacija na Internetu
- Postavljanje sopstvene Veb stranice
- Opšti internet servisi:
Korisničke diskusione grupe
Čavrljanje (čat), internet telefonija, telekonferencije… USPOSTAVLJANJE KONTAKATA
PRODAJA VLASTITIH DOBARA I USLUGA
TRGOVANJE NA DALJINU
ONLINE KUPOVINA


… Da zaključimo ?
Ne, Internet se razvija i jedino u šta možemo biti sigurni je da možemo očekivati još i veće BOGATSTVO INTERNETA]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=9 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=9 BEB PREZENTACIJA KAO POTREBA

Privredna komora Srbije bila je krajem decembra 2006. godine domaćin okruglog stola na temu: „Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova?” . Udruženje informatičke delatnosti PKS i Društvo za informatiku Srbije kao organizatori ovog skupa pozvali su mnogobrojne goste među njima i pomoćnika ministra za nauku u Vladi Republike Srbije Čedomira Šuljagića koji je odgovarao na pitanja prisutnih. Težište razgovora bilo je na predstavljanju kompanija na Internetu, jer je procena da u ovom trenutku u Srbiji postoji 40, 00 veb sajtova. Takođe e-mail saobraćaj u 2006. porastao je u odnosu na prethodnu 2005. godinu za 100%. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije je zaključio da se kod nas Internet slabo koristi za kvalitetno prezentovanje kompanija i poslovanje i da je između ostalog tribina organizovana kao podstrek kvalitetnijem razvoju domaćeg veba. Raspravljalo se i o još uvek aktivnom yu internet domenu, čiju je promenu gospodin Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku najavio do sredine 2007. godine, kao i o Zakonu o elektronskom potpisu za koji su podzakonska akta već donešena.

Procene stručnjaka

U trenutku kada skoro četvrtina građana naše zemlje koristi Internet, a među poslovnim ljudima, novinarima i osobama koje donose značajne odluke, taj je procenat mnogo veći, Internet postaje veoma bitan kanal komunikacije a kompanijsko prisustvo na njemu mora da bude strateški osmišljeno i stručno sprovedeno. Neke od karakteristika dobre Internet prezentacije su pre svega da posetilac jasno zna na kom je sajtu i koja mu je namena, potom dobar dizajn i razvijene funkcionalnosti, što sve zajedno treba kod posetioca da izazove želju da ga ponovo poseti. Izuzetno su važni i kvalitetna produkcija, dobra promocija, razrađen i dopadljiv vizuelni identitet i primenjena odgovarajuća tehnologija, ali pre svega toga važan je sadržaj koji mora biti logično strukturiran i redovno ažuriran
Da bi se to postiglo treba se pridržavati pravila koja su opšte poznata, ali ih se pri kreiranju domaćih sajtova malo ko pridržava.
Kada se govori o funkcionalnosti nekog sajta mora se voditi računa o brzini učitavanja, preglednosti navigacije i optimizaciji grafike – što su prioriteti kod ovog segmenta posla na izradi kvalitetnog veb sajta.

Značaj poštovanja standarda kojima web sajt podleže kao softverski proizvod, nisu nepoznati domaćim informatičarima. Kada bi se izradi veb sajtova više pristupalo projektno poštujući cikluse kreiranja, života i potrebu za inoviranjem, a manje „ad hok”, od slučaja do slučaja i kampanjski, rezultati bi bili bolji.
Učesnici okruglog stola složili su se da se mora uspostaviti preko potrebna standardizacija i unaprediti komunikacija između naručilaca i izvođača veb sajtova da bi se kao rezultat postigao kvalitet u rangu sa svetskim. Informatičari su istakli da oni kao struka moraju veoma pažljivo da prate novine do kojih dolazi na Internetu i da budu brzo spremni da reaguju na njih. Takav je primer uvođenje novog veb čitača sa kojim starije verzije sajtova nisu kompatibilne, pa njihov prikaz nije odgovarajući. Stoga je loša praksa da rad na sajtu prestane u tr enutku kada se on pojavi na vebu, već bi trebalo da kompanije sa firmama i osobama koje im realizuju sajtove dogovore aranžmane o dugoročnoj saradnji.
Još jedan zaključak sa ovog okruglog stola indikativan je za unapređenje kvaliteta domaćih veb sajtova, odnosno načina na koji se domaće kompanije, privreda, pa i zemlja u celini predstavljaju globalnoj javnosti putem interneta. Nekoliko prisutnih iznelo je probleme koji se javljaju na relaciji između pojedinaca i firmi koje veb sajtove realizuju i naručilaca. Naime, loša je praksa da za prisustvo na internetu kompanije budu zadužen IT ili marketinški sektor. Internet je prvenstveno komunikacioni kanal koji se može efikasno koristiti i u svrhu prodajnih ili marketinških aktivnosti. Po logici stvari, za izradu koncepta internet prisustva, kreiranje i inoviranje sadržaja i promociju trebalo bi da budu zadužene osobe čiji je posao komunikacija kompanije sa javnošću ili agencije koje su iznajmljene za ovaj posao. Pošto to obično nije slučaj, redovno se dešavaju izmene koncepta „u hodu”, kašnjenje ili nedostavljanje sadržaja, a posledice su vidljive na dosta domaćih veb sajtova.

Srbija?

Da bi Srbija napredovala u oblasti Interneta i izgradnji veb nastupa postoje bar četiri zadatka: organizacioni napor na kreiranju projektnog tima, koji spada u domen poslovnog konsaltinga, definicija ciljeva i koncepta, koji spadaju u domen veb konsaltinga, fizička izrada, koja spada u domen veb produkcije i konstantna evaluacija efekata i unapređivanje, koje zahtevaju koordiniran angažman sve tri aktivnosti.
U inostranstvu se ovim zadacima bave usko specijalizovane agencije, jer su i aktivnosti takve da ih je po pravilu isplativije implementirati van sopstvene organizacije. Specijalizacija agencija u svakom od ovih domena je neminovna i kod nas, ali smo daleko od toga u ovom trenutku. U Srbiji se i dalje pod izgradnjom Internet nastupa podrazumeva i prodaje isključivo veb produkcija. Smatrati veb produkciju jedinom aktivnošću u građenju Internet natupa isto je kao i zidarske radove smatrati jedinom aktivnošću u građevinarstvu. Na kraju završite sa trospratnicom bez fasade, dvorišta, ograde na terasi i sve to na sred blatnjave livade.

Da li ste zadovoljni svojim web sajtom?

Zaključak

Sve u svemu, može se zaključiti i na primerima pokazati da u našoj zemlji ima sposobnih pojedinaca i timova programera, dizajnera i osoba koje se bave koncipiranjem i promocijom veb sajtova, koji se zalažu da se na viši nivo podigne Internet prisustvo naših kompanija, privrede pa i cele zemlje. To je uostalom i bitan segment borbe za promenu lošeg imidža koji Srbija ima u svetu. Internet je najjeftiniji, a veoma dostupan komunikacioni kanal, pa podizanje kvaliteta domaćih veb sajtova može da ima direktan pozitivan uticaj na promenu ovog stanja. Da bi se to desilo neophodno je prvenstveno animirati čelnike domaćih kompanija da u svoje prisustvo na Internetu ulože neophodnu pažnju i potrebna sredstva. Da bi oni to učinili najbolje im je na primerima, što je prvenstveno zadatak novinara, ali i onih koji se koncipiranjem i realizacijom prisustva na internetu bave, pokazati koristi koje kompanije imaju od dobro osmišljenog i stručno sprovedenog prisustva na Internetu. One mogu biti direktne, od sklopljenih novih poslova i od uštede jer su pojedini poslovni procesi prebačeni na Internet, i indirektne koje se ogledaju u porastu poznatosti kompanije i proizvoda i u povećanju reputacije kod potrošača i u poslovnim krugovima. Takav primer je kompanija „Metalac” iz Gornjeg Milanovca, koja je u redizajn svog veb sajta uložila vreme, angažovanje nekoliko osoba iz same kompanije i za naše uslove značajna sredstva, a na dodelu nagrade za najbolji kompanijski veb sajt koji im je prošle godine dodelilo Društvo za informatiku Srbije došao je generalni direktor kompanije.

S obzirom na to da bruto nacionalni dohodak od 4.400 dolara po glavi stanovnika Srbiju smešta u nerazvijene zemlje, svi učesnici su se složili da se kao i u ostalim domenima mora puno raditi na unapređivanju kvaliteta domaćih veb sajtova.

Istraživanja i Rezulati!

Preko 1.900.000 lica koristilo je računar u poslednja tri meseca u Srbiji
26,5% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar

18,5 % domaćinstava u Republici Srbiji poseduje Internet priključak

56, 8 % ljudi u Srbiji NIKADA nije koristilo računar

97, 3% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju

Zemlje Evropske Unije : u poslednja tri meseca Internet je koristilo 47% stanovništva
Izvor : Republički zavod za statistiku Republike Srbije


Najtraženije reči na Srpskom vebu u 2006. godini su :
Srpski internet pretraživač "Pogodak!" (www.pogodak.co.yu) je pred kraj 2006. godine analizirao pretrage svojih korisnika i napravio iscrpan pregled najviše traženih reči u 2006. godini.

Najtraženiji pojmovi u 2006. godini na Pogodak.co.yu

U trci za najtraženiju ženu, prave borbe zapravo nije ni bilo. Prvo mesto, isto kao i prošle godine, pripada izuzetno popularnoj Svetlani Ceci Ražnjatović. Tri puta manje pretraga ima voditeljka Nataša Miljković (5.664 pretraga), dok je odmah iza nje Seka Aleksić (5.331 pretraga). Hrvatska pevačica Severina se nalazi na 4. mestu, a mlada glumica Maja Mandžuka se našla među prvih deset najtraženijih žena.
Teniserka Ana Ivanović je najtraženije ime iz sveta sporta, a među muškim sportistima izdvojio se vaterpolista Vanja Udovičić.
Naš genijalni naučnik Nikola Tesla (2.496 pretraga) je najtraženije ime među muškim osobama, za njim sledi trenutno najpopularniji hip-hoper Marčelo (1.348 pretraga), zatim Slobodan Milošević (1.123 pretraga), Željko Joksimović (994 pretraga) i pomoćnik ministra za trgovinu, turizam i usluge Srđan Srećković (937 pretraga).
Rezultati istraživanja po kojem su najpopularniji na Internetu erotski i muzički sadržaji, a seks, kao najčešće ukucavanu reč na pretraživačima, zamenila je reč – oglasi.

I to je bilo to u 2006. godini. Saznali ste šta Srbi traže na Internetu. Da li ste iznenađeni? Mi nismo, ipak smo mi specifičan narod i to su stvari o kojima pričamo u školi, na poslu, uz kafu, a ne o Bušovoj politici, cunamiju, teroristima i sličnim stvarima, koji nemaju veze sa nama.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=8 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=8
Internet je dostupan:
24 časa dnevno,
7 dana u nedelji,
365 dana u godini.

Živimo u vremenu u kome stil stil I imidž igraju sve važniju ulogu: za pojedince, sticanje slave ne znači samo zadovoljenje ega, već I priliku za nove životne šanse I bolji I bogatiji život: za kompanije, prisustvo u javnosti je uslov opstanka, egzistencije I razvoja.
Kada govorimo o kompanijama I kompanijskim veb sajtovima jasno je da on predstavlja “izlog” jedne kompanije I odličan način da se delatnost prezentuje zainteresovanim korisnicima Interneta I potencijalnim klijentima. Mnogi danas prihvataju činjenicu da je oglašavanje putem Interneta najisplativije čak I u odnosu na tradicionalne kanale komunikacije: Televiziju I novine.

VELIKA BRITANIJA: ZA ONLINE OGLASE SKORO MILIJARDU FUNTI

U prvoj polovini2006.. godine Internet je beležio najbrži rast prihoda od oglasa među svim medijima u Velikoj Britaniji.
Prema informacijama koje je saopštio IAB (Internet Asocijacija Velike Britanije) prihodi po osnovu onlajn oglašavanja bili veći su za 40,3 procenta nego u istom periodu 2005. godine i dostigli su ukupan iznos od 917,2 miliona funti. Dogodilo se da do kraja 2006. godine oglašavanje putem interneta donese veće prihode od oglasa u štampanim medijima.
Inače, prihodi od onlajn oglašavanja su u ovom trenutku dva puta veći od onih koji se ostvaruju outdoor oglašavanjem i oglašavanjem u magazinima, a tri puta su veći od prihoda koji se ostvaruju u oblasti radio oglašavanja. Stručnjaci tvrde da već u ovom trenutku oglasi na Internetu donose skoro polovinu prihoda koji se ostvaruju tv reklamama.
Prema podacima kojim raspolažemo konsultantska agencija “eMarketer” očekuje da će u SAD troškovi za oglašavanje putem interneta ove godine dostići oko 15,9 milijardi dolara.
Prošle godine u brojnim državama jugoistočne Evrope sprovedenim istraživanjem agencija “Gemius S.A.” došla je do sledećih rezultata;:
Na pitanje; Da li se slažete da je Internet marketing efikasan način da se predstavi određen proizvod ili usluga ?
Stanovnici sledećih država odgovorili su ovako:

Rumuni - 53 posto ispitanih odgovorilo pozitivno
Slovaci – 46 posto ispitanih odgovorilo pozitivno
Česi – 57 posto ispitanih odgovorilo pozitivno
Poljaci – 85 posto ispitanih odgovorilo pozitivno
Mađari – 84 posto ispitanih odgovorilo pozitivno

Od bivših Jugoslovenskih republika najviše sredstava u Internet marketing ulažu Hrvati.
Hrvatska je u Evropi četvrta po broju ljudi koji traže informacije na internetu, prva po broju onih koji na internetu traže vesti i sedma po broju onih koji download-om dolaze do sadržaja.
U Srbiji je 2005. godine ukupno 500,000 eura potrošeno na Internet marketing. Potreba za povećanjem informisanosti i edukacije u segmentu interneta govori u prilog činjenici da se tržište ONLine oglašavanja lagano budi I na našoj Internet teritoriji. Veb sajt www.b92.net godišnje od Internet marketinga inkasira približno 250, 000 eura. (Cene banera na naslovnoj strani sajta www.b92.net su od 60.000 do 160.000 dinara )
U Srbiji raste svest koja pokazuje koliko je za Srpske preduzetnike bitno da budu prisutni na internetu ukoliko se misle ozbiljno baviti biznisom bilo koje vrste. Oni koji shvataju vrednost I prednosti Interneta imaju priliku da kao na “meniju u restoranu” ponude svoje proizvode I usluge širokoj populaciji korisnika Interneta koja se konstantno I svakodnevno povećava.
Međutim, većina organizacija je ipak svesna da je marketing na mreži isto tako dug i naporan proces kao što je u stvarnom svetu. No, internet je od raspoloživih marketing medija ipak najekonomičniji jer funkcioniše sa najefikasnijim iskorišćenjem troškova. Uz to, kako ističe jedan internet-ekspert, internet omogućava uspostavljanje ličnih, dugotrajnih odnosa. Na taj način je olakšano "negovanje svojih potrošača" i primena relationship marketinga.

Da bi Vaš veb sajt bio efikasan I savremen potrebno je da sadrži barem dve komponente poput: visokog nivoa dizajna I tehničke optimizacije. U trenutku kada su u Srbiji brzina i kvalitet pristupa internetu sve bolji, kada skoro jedna četvrtina građana naše zemlje koristi Internet, a među poslovnim ljudima, novinarima i osobama koje donose značajne odluke, taj je procenat mnogo veći, Internet i kod nas postaje veoma bitan kanal komunikacije a kompanijsko prisustvo na njemu mora da bude strateški osmišljeno i stručno sprovedeno. Dobar imidž na internetu trebao bi da bude posledica dobrog identiteta, dobrog ponašanja, dobrog rada, dobrog proizvoda ili dobre kompanije.
Svi navedeni elementi utiču na način na koji ljudi percipiraju Vaše prisustvo na internetu.

Kao što smo na početku teksta naglasili, medijska premreženost naših života utiče na mnoge segmente koji imaju direktne posledice na status I uspeh kada je reč o Imidžu koji imate ili nameravate da kreirate na Internetu.

Da je Internet imidž zaista važan pokazuju I primeri ljudi koji su opstali I profitirali zahvaljujući dobro izgrađenom veb prisustvu.

Priča o uspehu turističke agencije Adriatica.net (Hrvatska)
Firma je krenula od nule 2000. godine, a danas ima preko stotinu zaposlenih. Svoj imidž gradi na elektronskom poslovanju i primer je koliko u tome primena Internet Tehnologija može odigrati ključnu ulogu.

”Kada smo krenuli u posao, malo smo znali o turizmu jer smo svi bili – informatičari. Za nas je bio plus to što niko pre nas nije detaljno obradio mogućnosti tj. Internet ponudu za privatan smeštaj, pa je Adriatica.net vrlo brzo rasla, a već u počecima uspeli smo ostvarivati 100-postotni godišnji rast”, reči su direktora i osnivača Adriatica.net Ivana Novakovića.

Korisnički servis Adriatice danas pruža gostima usluge na 12 jezika, a web sajt sa preko 150.000 stranica preveden je na 11 jezika. - “Primamo preko 25.000 rezervacija inostranih gostiju godišnje. Poslujemo, preko interneta, sa sedam miliona posetilaca godišnje”, otkrio je Novaković napominjući da ih sve veći zahtevi podstiču na dalji rad na efikasnosti.

U poslovnom svetu kvalitetan veb sajt je oduvek bio važan I kompanije su usvojim planovima pridavale značaj svom On lajn ugledu. Polovinom devedesetih godina prošlog veka prioritet komapnija postaje Internet imidž. Sve moderne kompanije zaokuplja pitanje kako svoje ime I reputaciju prezentovati korisnicima Interneta kojih sada ima preko milijardu u svetu.

Svakodnevno ulažu mnogo pažnje I novca u razne načine da bi svoje poslovne modele prezentovali I podigli njihov kvalitet na najviši mogući nivo.
Internet imidž je sveobuhvatan pojam koji predstavlja tzv. “kišobran” pod kojim se nalazi niz aktivnosti I poslova; “pakovanje” tj. Izrada veb sajta, pozicioniranje na globalnoj mreži (pretraživači: Google, Yahoo, MSN…), distribucija informacija korisniku veb sajta, prodaja putem interneta, advertajzing, public relations, kao I istraživanje. Osnovni cilj svakog vlasnika veb sajta bilo da je reč o velikoj kompaniji ili pojednicu po pravilu bi trebao biti jedinstven način Internet prezentovanja, ovde se prvenstveno misli na jedinstveni I primećeni veb sajt koji se po nekom načinu izdvojio I razlikovao od direktnih ili indirektnih konkurenata. Tu dolazimo do ključnog pojma – percepcije. Kakav ste imidž osmislili gradeći Vaše veb prisustvo takav će osećaj imati posetilac Vašeg veb sajta.

Umetnost je da svojim radom I preciznim planiranjem sopstvenog veb sajta doprinesete da se percepcija I realnost poklope I da potencijalni posetilac Vašeg veb sajta tačno zna šta ste mislili dok ste provodili sate I sate kreirajući spostveni ON lajn imidž. Ako je imidž odsjaj Vaših razmišljanja I ako tu sliku o Vama vide I posetioci Vaše veb lokacije znači da ste uspeli da vrednim radom ponudite nešto vredno, nešto o čemu će Vaši potencijalni klijenti razmišljati. Ako kreiranjem sopstvenog Internet imidža propustite da naglasite sopstvenu vrednost, prepuštate inicijativu drugima – konkurenciji.
Vaš cilj treba da bude veb sajt u Vašem interesu a to ćete postići na dva načina: Sopstvenim snagama ili angažovanjem profesionalnog studija koji se bavi kreiranjem Internet prisustva drugih.

Dobar internet imidž nastaje iz dobre ideje I dobrog plana I njegovim doslednim sprovođenjem. Stvaranje Internet imidža danas predstavlja veliki izazov, ali one koji u tome uspeju čeka nagrada vredna uloženog truda. Ipak moramo naglasiti da trud koji uložite u stvaranje Internet imidža I dobar rezultat koji dobijete nije trajna kategorija. Dovoljan je samo jedan nepromišnjen potez I sve ono što ste stvarali može da se nađe u nezavidnoj situaciji. Poruka je jasna: Kada krenete u svoju On lajn kampanju bilo da se radi o Internet marketingu ili o izgradnji Internet imidža zapamtite jedno:
Više nemate pravo na opuštanje.
Stoga se, adekvatnim kvantitetom i kvalitetom informacija koje nameravate prikazati o sebi ili kompaniji koju predstavljate deluje na formiranje imidža.

Zaključak

Implikacije na poslovanje su vrtoglave. Kao parna mašina, telefon, automobil i avion, internet menja sve. Krećemo se prema onome što pojedini nazivaju "bezmesno društvo", gde prenosivost komunikacija čini lokaciju nevažnom. S geografskom nezavisnošću dolazi ekonomska nevažnost grada, fabrike, poslovne zgrade - čak škole i domaćinstva - koji su definisani u smislu lokacije i dostupnosti drugim ljudima.

U bezmesnom društvu 21-og veka neće biti važno gde ste (da li i odakle ste). Logičan zaključak je da poslovni sektor kod nas nazvan „malo preduzeće“ koje izlazi na internet, oglašava svoj proizvod ili uslugu relativno jeftino i koje koristi DHL ili neki drugi pouzdani distributivni sistem ima najviše šanse da ostvari tržišni uspeh i novčani dobitak. Bukvalno bez velikih troškova oni mogu imati globalno preduzeće i isporučivati dobra i usluge širom sveta u roku nekoliko dana. ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=7 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=7
Ovaj put bavićemo se Internet prezentacijama ! (Web presentation)
Do pre nekoliko godina smatralo se da je Informatička Tehnologija budućnost. Danas ona ne predstavlja sinonim za budućnost, sada je Informatička Tehnologija sastavni deo modernih tokova ljudskog društva; nikako ne stagnira već se svakodnevno usavršava, stvarajući uslove za nove mogućnosti, ostavljajući prostor za nove ideje, i postaje neodvojivi deo modernog života.Uklapanje tokova modernog poslovanja sa naglim razvojem i ekspanzijom Interneta dovelo je do potrebe da ljudi pojedinačno kao što to čine kompanije, univerziteti, i ostale organizacije, budu predstavljeni na Internetu.
Danas je web sajt standard koji mora biti ispraćen da bi se ostalo i opstalo u savremenim kretanjima modernog načina života i poslovanja. Web sajt, pre svega, omogućava fizičkom ili pravnom licu da bude viđen na „teritoriji“ na Internet mapi sveta čime se višestruko povećava mogućnost da ličnost, ponuda ili proizvod budu adekvatno predstavljeni što maksimalno doprinosi stvaranju novih kontakta, potencijalnih kupaca ili poslovnih partnera, ali i učvršćuje kontakte i odnose sa već postojećim naručiocima,kupcima i partnerima. Ulogu koju web sajt ima u nastupu i marketingu fizičkih i pravnih lica i njihovih proizvoda i usluga u savremenom društvu treba što više naglasiti i što češće pominjati. Važno je naglasiti da web sajt umanjuje troškove potrebne za marketing i nastup na domaćem i svetskom tržištu, a benificije web sajta se posebno osećaju kada je potrebno što bolje objasniti i približiti nove usluge i proizvode zainteresovanim, potencijalnim klijentima.

Šta je web-prezentacija ? (Web presentation)

WEB prezentacija danas predstavlja specifičnu, ali neophodnu "ličnu kartu" - prvi dokument za kojim će Vaš potencijalni strani ili domaći klijent ili partner posegnuti! Kompanije u Srbiji sve više shvataju i prihvataju važnost i prednosti dobro organizovanih, tehnički savršeno izvedenih WEB prezentacija koje su u svetu postale neophodne!
Filozofija je veoma prosta: Koga nema na Svetskoj Mreži (World Wide Web) - taj ne postoji !

Kako to funkcioniše?
Vrlo prosto. Osoba, kompanija ili organizacija koje izrazi spremnost i donese odluku o potrebi da se prezentuje na Svetskog globalnoj mreži, u skladu sa mogućnostima, sopstvenim snagama ili uz pomoć stručnih osoba ili timova, projektuje web prezentaciju, dizajnira je je u skladu sa sopstvenim potrebama ili uslugama koje se su u opticaju , izrađuje i postavlja na Mrežu. – World Wide Web
Na taj način, svoje prisustvo na Svetskoj mreži postaje i ostaje aktivno 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, tokom cele godine, istovremeno olakšavajući i sebi i svojim potencijalnim saradnicima kontakt, prikupljanje i razmenu informacija.
Takođe, web-prezentacija "radi" neprekidno, dok čestim ažuriranjem (izmenom sadržaja) postaje i ostaje aktuelna u svakom trenutku, tako da potencijalni posetioci ili klijenti mogu pratiti Vaš razvoj i rad.

Šta je cilj web prezentacije?

Možda je Cilj Vaše web prezentacije da "Vas vide milioni", možda...
U modernom Svetu svrha web prezentacije je precizno definisana: da potencijalni korisnik, saradnik ili klijent može lako da Vas pronađe na Mreži, da mu se pruži informacija o Vama ili Vašoj kompaniji i omogući direktan kontakt putem e-maila ili kontakt adrese koja će na web prezentaciji postojati.
Ukoliko je prezentacija precizno i dobro projektovana i postavljena, te informacije su zaista od dragocene važnosti.
Danas web stranice nisu samo sredstvo promocije i sve češće postaju sredstvo poslovanja pa je postalo neophodno omogućiti posetiocima da samostalno mogu pronaći isključivo željene informacije na Vašem websajtu. Posetilac Vaše web prezentacije može pročitati novosti o Vašem poslovanju što je manir mnogih svetskih kompanija, ostaviti kritiku ili primedbu. Predstaviti novu liniju proizvoda te omogućiti potencijalnim kupcima da te proizvode naruče i plate online (putem Interneta) takođe može biti svrha i cilj Vaše web prezentacije.

Kako do web prezentacije?

Jednostavno, dovoljno je da izrazite želju i spremnost da se Vaša lična ili prezentacija Vaše kompanije projektuje, dizajnira i realizuje. Takvu ideju ili projekat do finalne realizacije sprovode stručni timovi (poput Alezzo communications-a) . Rezultat je Vaša aktivna Internet prezentacija, koja u potpunosti ispunjava Vaša očekivanja.

Šta Vam je neophodno za web prezentaciju ?

-Prostor za Vašu web prezentaciju na sigurnom serveru (server – kompjuter koji je neprekidno povezan na Svetsku mrežu - World Wide Web )

-Registraciju domena .sr ; .com ; .net ili .org sve u zavisnosti od vrste vaše delatnosti (Vaš Domen je Vaša adresa na Internetu)

-Web prezentacija – kolekcija podataka ili tekstova koji su u programu za obradu podataka (najčešće: Macromedia Designer, Front Page) uređeni tako da posetilac Vašeg Domena ili Internet adrese može pronaći sve ono što ga interesuje a Vi ste želeli da se to objavi, prezentuje. Web prezentacija se nalazi na kompjuteru (Server) koji je neprekidno povezan na Svetsku mrežu – World Wide Web.

Kada sve saberemo stvari su u suštini ovakve:
Broj korisnika Interneta u svetu je u odnosu na prethodnu nedelju povećan za 1,732,575 osoba.
Izradom spostvene Web prezentacije dolazite u poziciju da Vašu ideju plasirate na globalnu komunikacionu mrežu i da Vas vidi 1,093,529,692 ljudi (korisnika Interneta ).

To je priličan broj, zar ne ?
Pretvorite to u mogućnosti ! ]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=6 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=6 Šta je Internet?

Internet je globalna kompjuterska mreža koja uključuje e-mail i World Wide Web
( mreža po celom svetu ). World Wide Web nudi sredctva za komunikaciju, istraživanje, pronalaženje, učenje i trenutnu razmenu informacija. Pristupite li Internetu pristupićete pravom bogatstvu alata i informacija.

Zašto koristiti Internet?

Internet omogućava trenutni pristup milionima ljudi radi aktivnosti kao što su: komunikacija, istraživanje, biznis i rekreacija. Koristi se kao alat za komunikaciju i istraživanje, sredstvo za prenos podataka i način da se razvije online prisustvo. Web je izuzetno popuularno sredstvo i efikasan način za pribavljanje podataka.
Sa tolikim bogatstvom informacija koje su dostupne na Webu, vredno je naučiti osnove kako identifikovati i locirati informacije koje su nam potrebne.

Šta je Internet?

Internet je:

1. ogromna mreža sačinjena od velikog broja manjih nreža
2. u užem smislu, mreža miliona kompjutera širom celog sveta koja pokriva sve oblasti ljudskog delovanja.

Internet je:

1. elektronska pošta ( e-mail); ukoliko koristite ( e-mail, Vi ste korisnik Inteneta
2. Protokol prenosa datoteka (( File Transfer Protocol (FTP)); FTP je set pravila za prenos datoteka i podataka preko Interneta
3. Usenet ( User Network ) Newsgroup; članci i artikli mogu biti izabrani selektivno i pročitani direkno na Internetu
4. Chat Rooms; Čet na Intenetu omogućava tekstualnu konferenciju više korisnika u realnom vremenu.
5. World Wide Web; ovo je najpoznatija i najpopularnija Internet tehnologija. Ona preko programa koji se zovu Web brauzeri (Web browsers ), omogućava pristup Web stranicama raznih sajtova sa praktično neograničenim brojem informacija, fotografija, video i audio materijala. Najpopularniji Web brauzeri su: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, Netscape Navigator, Safari.

INTERNET

Istorija INTERNETA
Internet je mreža koja se razvila na temeljima ARPANET-a (Advanced Research Projects Agency), mreže koja je u početku povezivala računare na američkim univerzitetima.
60-ih godina prošlog veka ta je mreža izgrađena da bi povezala računare na sledećim fakultetima:
- Stanford Research Institute (California),
- University of California at Los Angeles (UCLA),
- University of California at Santa Barbara (UCSB)
- University of Utah.
Mreža je prema zahtevu američkih vojnih službi izvedena tako da bi mogla funkcionisati čak i ako bi komunikacija s nekom od komponenata mreže bila onemogućena, (što je bilo važno ako bi došlo do atomskog rata – bilo je vreme Hladnog rata između SAD-a i SSSR-a).
Ta mreža se sve više širila i povezivala sve više fakulteta, pa je bilo neophodno uvesti fiksne standarde za razmenu informacija i protok podataka.
S vremenom su sve veće organizacije uvele svoje računarske mreže u SAD i u Evropi, što je bilo vrlo praktično i ubrzavalo je protok informacija, a počele su se i stvarati prve online baze podataka. Tada je 1989. engleski računarski stručnjak Timothy Berners-Lee podneo zahtev institutu CERN (European Center for Nuclear Energy Research) da se razvije hipertekstualna forma za razmenu informacija, čime bi se uveliko omogućila brža razmena podataka i olakšala dalja standardizacija i razvoj računarskih mreža. Isti taj stručnjak je razvio i WWW (World Wide Web) mrežu koja je povezivala računare širom sveta, koja je deo Interneta, a po količini sadržaja zauzima više od 75% sadržaja na celom Internetu, a istraživanja pokazuju da taj udeo Weba još raste. World Wide Web je 1989. doneo mnoge standarde i rešenja koja su i danas aktuelna i omogućavaju funkcionisanje Weba i Interneta kao mreže.

DANAŠNJA PRIMENA INTERNETA

Iako je u početku Internet bio namenjen samo u naučne i poslovne svrhe danas je Internet postao najveći svetski medij za razmenu informacija, poslovanje, oglašavanje, komunikacije, zabavu i još mnogo drugih primena. Razvija se ogromnom brzinom a najveći računarski stručnjaci ne mogu predvideti njegove buduće primene, a ni opšte smernice njegovog razvoja.
Danas su razvijene ogromne baze podataka koje su postavljene na Internetu i veruje se da Internet sadrži celokupno znanje čovečanstva, što je verovatno vrlo blizu istine. Vrlo je malo stvari koje se ne mogu naći na Internetu, i mada su mnoge od njih zatvorene za pristup javnosti (kao npr. vojne informacije ili strogo čuvane tajne industrijske informacije) sve su te informacije postavljene na Internet da bi bile lakše i brže dostupne. Neka istraživanja su pokazala da je oko 85% sadržaja na Internetu javno dostupno.
Što se tiče Interneta kao informacionog medija koji je sam po sebi daleko najveći i najopsežniji u svetu, a još je velikom većinom nezavisan od cenzure nekih organizacija i vlada, on je
trenutno najbrži i najpouzdaniji medij (više se ne postavlja pitanje da li neka
informacija postoji na Internetu, nego gde je tu informaciju moguće pronaći).

Srbija u 2007. na Internetu

Kako su pokazala prethodna predviđanja za razvoj Interneta u Srbiji, ali i podaci o porastu korišćenja Interneta kod nas (prema CePIT-u 20 odsto stanovništva Srbije koristi Internet , podatak do oktobra 2006), može se zaključiti da će Srbija ući u sve ozbiljniju upotrebu Interneta – ali polako, bez ikakvog buma.

Elektronsko poslovanje (Trgovina preko Interneta)

Činjenica je da će u naredne dve godine online poslovna atmosfera biti sve zdravija (čitaj – evidentnija korist od poslovanja putem Interneta), ali je sve izvesnije da će tek značajnijim uplivom države i puštanjem e-servisa (e-vlada i poslovna komunikacija između države i privrednika) doći i do značajnije primene e-poslovanja.

Za šta će se najčešće koristiti internet u 2007?

I dalje prednjače e-mail, zabava, Instant Messaging i VoIP (pored edukacije, kupovine i istraživanja/pretraživanja i Internet telefoniranja), s tim da se fokus korisnika seli sve više prema „skidanju”, ali i gledanju (slušanju) audio i video sadržaja.

Od momenta kada je Google.com kupio servis za video razmenu YouTube.com, stručna javnost predviđa da će se u narednoj godini rešavati pitanja autorskih prava video-sadržaja i sadržaja koje kreiraju sami korisnici (user generated content), a rešenje se nazire u načinu kako se trenutno koriste/kupuju video-sadržaji. Ova pitanja će zahvatiti i sve aktuelniji problem popularnosti P2P sistema komunikacije (mogućnost da se preko internog povezivanja korisničkih kompjutera putem Interneta razmenjuju različiti sadržaji).

Srbija u 2007. na Internetu - Šta ne valja?

Istraživanja koja su objavljena u toku ove godine pokazuju negativan trend – relativno nizak procenat korisnika Interneta (u odnosu na zemlje u okruženju) i veliki pad prodaje računarske opreme.

Posle par bitnih promena iz 2005, godina koja je na izmaku nije nam donela gotovo nikakvih pomaka kada je zakonska regulativa u pitanju. Konačno je početkom oktobra doneta Strategija razvoja informacionog društva, koju smo očekivali još krajem 2005. Dokument sam po sebi neće predstavljati nikakav napredak ako ne usledi izrada detaljnih strategija o e-upravi, e-trgovini, e-zdravstvu, e-obrazovanju i sl. od strane nadležnih ministarstava. Pored strategije, moramo da imamo i odgovarajuće zakone i podzakonske akte. Još uvek nemamo zakon o e-poslovanju, zakon o e-trgovini, zakon o elektronskom dokumentu, zakon o zaštiti podataka o ličnosti...
A šta je pozitivno?

Pozitivno je to što predlog zakona o trgovini (ako bude usvojen) u skladu sa ranije donetim zakonima, definiše elektronsku trgovinu i prodaju na Internetu kao vid daljinske trgovine, uz regulisanje osnovnih prava i obaveza trgovaca i potrošača.

Pojavile su se prve inicijative i stvaraju se udruženja privrednih subjekata koji i u ovim uslovima pokušavaju da posluju online. Njihovi problemi su brojni i organizovan zajednički nastup će svakako pomoći da se oni institucionalizuju i na pravi način reše.

Na više skupova koji su održani tokom 2006. godine, a koji za temu imaju i e-poslovanje, sve češće se diskutuje o start-up firmama i započinjanju poslovanja u domenu Interneta. U najavi je i prvi specijalizovani skup namenjen susretu zainteresovanih investitora i preduzetnika koji imaju potencijalne projekte.

Pozitivno je i to što bez obzira na sve probleme i dalje dolazi do startovanja novih sajtova i online servisa koji su nedavno počeli sa radom i koji pokazuju da se dovoljno atraktivni i održivi poslovni modeli mogu pronaći i u ovim uslovima.]]> http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=5 http://www.alezzo.com/kolumna.php?id=5 Internet?

U prethodnom broju Šabačke revije u tekstu pod nazivom „Šta je Internet ?“ bavili smo se osnovnim pojmovima vezanim za nastanak i razvoj složene mreže globalnog karaktera koju nazivamo World Wide Web .

U ovom broju pažnju ćemo usmeriti ka vidljivom i pretraživom delu Interneta koji obuhvata višemedijske sadržaje ( hipertekst, grafike, slike, zvučne i video sadržaje) koji su globalno rasprostanjeni kao ogromna količina informacija dostupna svakom korisniku.

Ključne osobine koje karakterišu Internet su:

1. Decentralizovana struktura
2. Interaktivnost
3. Nepregledna količina sadržaja i informacija
4. Orjentisanost na korisnika

Decentralizovana struktura Interneta

Je (lat. Differencia specifica- vrsna razlika) u odnosu na sve druge komunikacione kanale. Za razliku od komercijalnih baza podataka koji su razvijeni pre pojave Interneta nikakva korporacija ni pojedinačna institucija nazvana Internetom ne stoji iza ove globalne mreže, što dovodi do zaključka da Internet nema vlasnika-titulara.

Umesto toga, Internet je u osnovi samo mreža povezanih računarskih mreža. Nepregledan, vrednosno neutralan i decentralizovan prostor u kome svako ima mogućnost korišćenja, ali i stvaranja sadržaja-informacija.

Interaktivnost

Podrazumeva koncept po kojem korisnici na Internetu nisu samo primaoci informacija, već su aktivni učesnici u stvaranju sadržaja. Svaki korisnik Interneta ima - ili može imati dvostruku ulogu. Ponekad je primalac, čitalac sadržaja i poruka (e mail, chat, forumi) a ukoliko vlada potrebnim veštinama može kreirati sadržaje i slati informacije.

Nepregledna količina sadržaja i informacija

Je jedna od osnovnih prednosti ali u isto vreme i otežavajuća okolnost kada je Internet u pitanju. Sadržaj i informacije su dostupni svakom a broj korisnika mreže je u ovom trenutku prešao jednu milijardu ili preciznije; 1 076 203 987 ljudi danas koristi Internetšto čini petinu trenutnog stanovništva na Zemlji. Taj broj raste iz dana u dan. Internet kao mediji predstavlja sadašnjost komunikacije. Upotrebom Interneta ostvaruje se maksimalna ušteda u odnosu na druge vidove komunikacije.
Mnogi danas smatraju da je Internet najveći izum XX veka jer ljude širom planete povezuje jednim klikom miša.

Najšira definicija prirode Interneta kao novog medija ili novog vida komunikacije govori o tome da je reč o univerzalnom sredstvu, jedinstvenom nosaču vrlo različitih programa kako po sadržaju tako i po načinu korišćenja, u zavisnosti od ljudske mašte.

Osnovne osobine Informacija na Web-u :

Raznolikost – po sadržaju i po izvoru
Rasprostranjenost – globalna
Povezanost – Web je razgranata mreža veza jer se sve odvija po hypertext principu međusobno povezanih informacija
Količina- ogromna sa eksponencijalnim rastom (milijarde stranica)
Nautralna sadržajna vrednost- sve je moguće plasirati, nema kontrole sadržaja. Neki sadržaji su tačni, pouzdani provereni. Neki su promotivni, pristrasni, propagandni. Nešto je usled faktora greške netačno a neki sadržaji su namerno netačni.

Danas Internet ne samo da postaje najvažniji vid komunikacije već se u ne tako dalekoj budućnosti, predviđa da će on u sebi objediniti sve ostale vidove komunikacije.]]>